Studija pokazuje: nitrilne rukavice mogu kontaminirati uzorke mikroplastike oslobađajući stearate koji vizuelno i spektroskopski imitiraju plastiku. Većina problematičnih čestica je manja od 5 mikrometara — veličina koja može prodrijeti u ćelije — što može dovesti do preuveličanih procena rizika. Istraživači predlažu prelazak na cleanroom rukavice, upotrebu blank kontrola i nude metod za isključenje lažno pozitivnih rezultata iz postojećih podataka.
Jednostavna Laboratorijska Greška Koja Može Preuveličati Mikroplastiku: Nitrilne Rukavice I Lažno Pozitivni Rezultati
(Credit: Luis Alvarez/Getty Images)
Dobro, čvrsto naučno istraživanje je teško čak i u idealnim uslovima, a još teže kada se predmet proučavanja nalazi izvan laboratorije. Nova studija upozorava da uobičajena laboratorijska oprema — nitrilne rukavice — može značajno kontaminirati uzorke mikroplastike i dovesti do preuveličavanja rezultata.
Šta su otkrili istraživači?
Istraživači sa University of Michigan analizirali su metalne podloge koje su koristili za sakupljanje uzoraka atmosferske mikroplastike. Prilikom kontrole podloga zatekli su koncentracije čestica koje su bile doslovno hiljade puta veće od očekivanih. Daljom analizom mnoge od tih čestica identifikovali su kao stearate — industrijske masnoće široke primene koje se nalaze i na spoljašnjosti nitrilnih rukavica.
Zašto su stearati problem za merenja?
Stearati su vizuelno teško razlikovati od sitnih plastičnih čestica, a metoda koju često koriste istraživači — vibraciona spektroskopija — može pokazati vrlo slične spektralne karakteristike za stearate i za polietilen. Drugim rečima, stearati mogu dati lažno pozitivne rezultate koji se pogrešno tumače kao mikroplastika.
A spoonful of microplastics
Koliki deo je najkritičniji?
Tim je primetio da su većina problematičnih čestica bile manje od 5 mikrometara. Ovaj opseg veličina smatra se posebno značajnim zato što čestice te veličine mogu lakše prodrijeti u ćelije — pa bi preuveličavanje u tom opsegu moglo uticati na procene rizika po javno zdravlje.
Rešenja i preporuke
Iako autori ne tvrde koliko starih studija su tačno pogođene, razvili su metodologiju za identifikaciju i uklanjanje lažno pozitivnih rezultata u postojećim datasetovima. Kao praktično rešenje navode prelazak na rukavice za čiste prostorije (cleanroom), koje otpuštaju mnogo manje čestica. Dalje preporuke uključuju dosledno korišćenje blank kontrola, jasnu dokumentaciju o vrstama rukavica i procedurama za sprečavanje kontaminacije te ponovnu verifikaciju ranijih nalaza kada je to moguće.
U svetlu ovih rezultata, naslovi koji svakodnevno izveštavaju o prisustvu mikroplastike u vazduhu i drugim sredinama možda će zahtevati revidiranje. Ipak, autori ističu da datasetovi koji su zagađeni stearatima još uvek mogu biti korigovani i da postoji realna šansa za dobijanje tačnijih procena stvarne količine mikroplastike.
Napomena o izvoru: studija istraživača sa University of Michigan; ilustracija/credit: European Commission (Lukasz Kobus)/Wikimedia Commons.
Pomozite nam da budemo bolji.
