Trampova oštra retorika i pretnje prema Iranu nisu primorale Teheran na ustupke, dok Iran i dalje kontroliše prevoj Hormuz — ključan za globalne isporuke nafte. Tramp je odložio planirane napade na zahtev zalivskih saveznika, ali je ostavio mogućnost vojne akcije. Pritisci su podigli cene goriva i stvorili politički rizik pred kongresne izbore, dok analitičari situaciju ocenjuju kao ćorsokak.
Trampova tvrda spoljna politika naišla na zid — Iran i dalje drži ključni prolaz kroz Hormuz
President Donald Trump walks down the stairs of Air Force One upon his arrival at Joint Base Andrews, Md., Friday, May 15, 2026. (AP Photo/Luis M. Alvarez)(AP Photo/Luis M. Alvarez)
VAŠINGTON — Predsednik Donald Tramp je godinama insistirao da je efikasan pregovarač, ali se čini da njegova oštra retorika i pretnje nisu pomerile Iran sa dugogodišnjih pozicija. U sukobu koji je podigao globalne cene energenata, Teheran ostaje pri svojim zahtevima dok kontrolom prevoja Hormuz drži važnu karticu u rukama.
Odlaganje udara, poruke sile
Tramp je na zahtev zalivskih saveznika odložio planirane napade, ali je zadržao ratoborni ton, poručujući da je vojska spremna za "punu, veliku ofanzivu" ukoliko ne bude postignut prihvatljiv dogovor. Beleška administracije glasi da je Trampova "preferencija uvek mir i diplomatija", ali da će prihvatiti samo sporazum koji "stavlja Ameriku na prvo mesto".
Zašto Iran ne popušta
Uprkos unutrašnjim pritiscima, ekonomskim teškoćama i gubicima među liderima, nema dokaza da je Iran spreman da pristane na zahteve koji bi podrazumevali napuštanje nuklearnog programa, ograničenje balističkog programa ili prekid podrške regionalnim savezničkim grupama. Umesto toga, Teheran je učvrstio svoje stavove i koristi kontrolu nad Hormuzom kao strateški pregovarački adut.
"Prsti naših oružanih snaga su na obaraču, dok diplomatija takođe traje," izjavio je Mohsen Rezaei, vojni savetnik iranskog vrhovnog vođe.
Globalne posledice i domaća politika
Kontrola prevoja Hormuz i mere blokade pojačale su nestabilnost na svetskom energetskom tržištu, podižući cene goriva i stvarajući pritisak na američke potrošače. To predstavlja politički problem za Trampovu republikansku stranku pred kongresne izbore, a AP‑NORC istraživanje pokazuje pad njegovog rejtinga po pitanju ekonomije.
Procene eksperata
Analitičari ocenjuju da je trenutna situacija bliža ćorsokaku nego pobedi jedne strane. Ali svaka strana računa da joj vreme radi u korist: Vašington veruje da ekonomsko i vojno pritiskanje slabi Iran, dok Teheran veruje da kontrola Hormuza i otpornost omogućavaju dalju izdržljivost.
David Schenker opisuje stanje kao "ćorsokak", dok Rich Goldberg smatra da Tramp i dalje deluje iz pozicije snage, posebno zbog američkog uticaja u energetici. Ali, dok pregovori traju, rizik od novih eskalacija ostaje stvaran.
Zaključak: Trampova politika pritiska do sada nije dovela do bitnog ustupka Teherana; kontrola prelaza Hormuz ostaje ključna tačka sporenja koja oblikuje diplomatske, bezbednosne i ekonomske posledice na globalnom nivou.
Pomozite nam da budemo bolji.
