Jedno od najkritičnijih digitalnih uskih grla na svetu: Kako Hormuški tjesnac može ugroziti globalni internet

Hormuški tjesnac, već presudan za svetsku trgovinu energijom, sve više se pojavljuje i kao potencijalna pretnja za globalni pristup internetu. Kroz ovaj uzak pomorski koridor prolazi nekoliko glavnih podmorskih kablova koji prenose ogromnu većinu međunarodnog internet saobraćaja, a političke tenzije u regionu mogle bi imati dalekosežne posledice za komunikacije, finansije i oblak-servise.

Šta prolazi kroz tjesnac?

Preko Hormuškog tjesnaca prolazi najmanje pet komercijalnih podmorskih sistema koji povezuju Evropu, Afriku i Aziju. Među najvažnijima su AAE‑1, SEA‑ME‑WE 5, FALCON i Gulf Bridge International (GBI). Prema procenama ITU, podmorski kablovi prenose oko 99% međunarodnog internet saobraćaja, dok moderni servisi – od cloud platformi do finansijskih transakcija – u velikoj meri zavise od njihove dostupnosti.

Šta Iran predlaže i zašto je to važno?

Iranski parlamentarci i mediji povezani s državom razmatraju mogućnost naplate taksi ili uvođenja regulatornih uslova za kompanije koje koriste kablove u iranskim teritorijalnim vodama. Takve mere, ako bi bile uvedene, mogle bi da otežaju rad i investicije velikih tehnoloških kompanija, naročito zbog američkih sankcija koje zabranjuju plaćanje Iranu.

"Hormuški tjesnac nije samo energetsko usko grlo", kaže Mostafa Ahmed, viši istraživač u Al Habtoor Research Center, "To je jedno od najkritičnijih digitalnih uskih grla na svetu."

Rizici i potencijalne posledice

Prekid ili manipulacija podmorskim kablovima može uzrokovati:

• Prekide internet usluga i povećanu latenciju u regionima zavisnim od tih ruta (posebno Zaliv i južna Azija).
• Probleme u radu finansijskih sistema i trgovinskih poravnanja (globalne transakcije procenjene su na oko $10 biliona dnevno).
• Ometanje cloud servisa, vojne komunikacije i industrijskih kontrolnih sistema za energetiku i logistiku.

Kako bi kablovi mogli biti ugroženi?

Stručnjaci navode nekoliko metoda koje bi mogle uzrokovati prekide: precizni rezovi borbenih ronioca, autonomna podvodna vozila sposbna za detonacije, i taktičke mini‑podmornice ili mine koje dovode do potapanja trgovačkih brodova i povlačenja sidara preko kabla. U februaru 2024. već je došlo do prekida kada je sidro potonućeg broda povuklo kablove, što je privremeno omelo značajan deo saobraćaja između Evrope i Azije.

Popravke i ograničenja

Kvarovi na kablovima dešavaju se relativno često (~200 incidenata godišnje), većinom zbog sidara i pomorskih nezgoda. Tipičan period popravke traje oko 40 dana, ali u uslovima ratne zone popravke mogu potrajati mesecima zbog bezbednosnih rizika, ograničenog broja specijalizovanih brodova (oko 60 globalno) i mogućeg povlačenja osiguranja.

Pravni okvir

Prema UNCLOS-u, države imaju pravo na postavljanje kablova na kontinentalnom pojasu, ali obalne države takođe imaju suverenitet nad teritorijalnim vodama i mogu uvesti razumna i neophodna ograničenja u cilju zaštite životne sredine i bezbednosti. Međutim, retroaktivno nametanje putarina ili zahteva koji remete već postavljenu infrastrukturu verovatno bi bilo osporeno kao nerazumno i nesrazmerno.

Posledice po regionalne planove za tehnologiju i AI

Zemlje Zaliva i region koji ulažu u data centre i AI infrastrukturu zavise od niskolatentnih i širokopojasnih veza koje obezbeđuju podmorski kablovi. Satelitski sistemi trenutno ne mogu zameniti ovu kapacitetnu i latencijsku efikasnost, pa bi produženi ili ponavljajući prekidi mogli ozbiljno obeshrabriti ulaganja i usporiti diversifikaciju ekonomija.

Zaključak

Do sada Iran nije doneo zakon niti otvoreno zapretio ciljanim napadima na kablove, ali retorika i geopolitička dinamika povećavaju rizik. Posledice poremećaja u Hormuškom tjesnacu bile bi najteže za države Zaliva i južne Azije, ali bi — zbog međupovezanosti — mogle izazvati kaskadne efekte širom globalne ekonomije i digitalne infrastrukture.