Da li veštačka inteligencija slabi naš mozak? Rizici, dokazi i kako se zaštititi

U kojoj meri tehnologija prestaje da bude pomoć, a postaje štetan oslonac? To pitanje postavlja se sve glasnije dok istraživanja ispituju kako upotreba AI čatbota i velikih jezičkih modela (LLM) utiče na naše razmišljanje i učenje. Dosadašnji rezultati ukazuju na moguće kratkoročne i dugoročne rizike — ali i na načine da njihovo dejstvo umanjimo.

Kratki eksperimenti i glavne nalaze

U jednoj studiji iz aprila, tim istraživača iz SAD i Velike Britanije otkrio je da već ~10 minuta korišćenja AI-a za rešavanje matematičkih i tekstualnih zadataka dovodi do slabije nezavisne izvedbe na sličnim zadacima. Učesnici koji su dobijali pomoć od AI-a radili su lošije od onih koji nisu koristili alatke, i brže su odustajali od težih problema.

Povezana studija sa MIT-a pokazala je da su ljudi koji su koristili ChatGPT za pisanje eseja "konzistentno lošije performirali" na neuralnom, lingvističkom i bihevioralnom nivou u poređenju sa autorima koji su pisali bez AI. Nekoliko minuta nakon zadatka, korisnici LLM-a su imali poteškoća da se sete šta su napisali i slabije su pisali eseje bez pomoći alata.

Šta kažu stručnjaci

Nataliya Kosmyna (MIT) upozorava da preskakanje procesa pisanja i argumentacije — koje razvija sposobnost selekcije informacija i građenja logičkog toka — može s vremenom oslabiti te važne veštine. "Ako preskačete sav taj proces koristeći LLM, počećete da gubite te sposobnosti", kaže ona.

Kristy Armitage (University of Queensland) ističe pojam "kognitivnog prebacivanja" (cognitive offloading): oslanjanje na spoljne alate za pamćenje i zaključivanje. Postoji dokaz da preterano prebacivanje može dovesti do kratkoročnog pada sposobnosti, a kod dece — čije su kognitivne veštine u razvoju — posledice bi mogle biti ozbiljnije.

S druge strane, Sam Gilbert (University College London) smatra da možda ne gubimo veštine u apsolutnom smislu, već ih preraspodeljujemo: vreme ušteđeno upotrebom AI može se iskoristiti za druge vredne zadatke, dok se istovremeno uče nove sposobnosti, poput kritičkog vrednovanja izlaza iz alata.

Praktične posledice i upozorenja

Profesor Michael Gerlich (SBS Swiss Business School) upozorava na "AI-spiralu poverenja": što više verujemo AI-u, to više posla mu prepuštamo — i postajemo manje kritični prema njegovim odgovorima. To može biti opasno u obrazovnim i profesionalnim okruženjima ako se alati koriste kao zamena umesto kao pomoć.

"Ljudi ne postaju samo gori u zadacima, već i prestaju da pokušavaju." — zaključak jedne od citiranih studija.

Mere za smanjenje rizika

• Obavezna faza bez AI: učenje temeljnih veština pre uvođenja alata (kao kod kalkulatora).
• Koristiti AI kao drugu proveru: prvo pokušajte sami, pa upotrebite AI da ukaže na propuste ili ponudi alternativne perspektive.
• Učiti kritičku evaluaciju: obučavati korisnike da prepoznaju greške, pristrasnosti i izmišljene informacije u AI izlazima.
• Posebna pažnja prema deci: ograničiti preterano prebacivanje kod učenika dok se osnovne kognitivne veštine ne razviju.

Zaključak

Trenutni dokazi ukazuju da kratkotrajna upotreba AI može oslabiti nezavisne performanse i istrajnost kod zadataka, a dugoročni efekti zavise od načina primene alata. Potrebna su dodatna istraživanja, jasno oblikovane obrazovne politike i smernice za odgovorno korišćenje — kako bi AI bio saveznik, a ne zamena za ljudsko razmišljanje.