Na akademiji u Banjaluci Milorad Dodik je istakao da je Memorijalni centar Republike Srpske ključan za sistematsko dokumentovanje stradanja Srba i zahvalio se direktoru Denisu Bojiću i porodicama stradalih. Najavio je rad Narodne skupštine na unapređenju prava boraca. Uskoro će biti održana sednica za izgradnju spomen-područja Donja Gradina, pri čemu će digitalizacija arhiva centra biti integrisan deo tog projekta. Dodik je naglasio važnost zakonodavnog uređenja i saradnje sa institucijama Srbije radi očuvanja istine.
Dodik: Memorijalni Centar RS Ključan Za Sistematsko Dokumentovanje Stradanja Srba
© TANJUG/ FOTO SRNA/ bs
Na svečanoj akademiji Memorijalnog centra Republike Srpske u Banjaluci, lider SNSD-a Milorad Dodik istakao je značaj osnivanja centra kao mesta za sistematsko dokumentovanje istorijskih stradanja srpskog naroda. Dodik je rekao da nije oklevao da podrži osnivanje centra i zahvalio se direktoru, Denisu Bojiću, i njegovim saradnicima za predan rad, kao i porodicama stradalih koje su znale da ponovo svedoče o užasima poslednjeg rata.
Pravna zaštita i položaj boraca
Dodik je najavio da će Narodna skupština Republike Srpske razmatrati zakonske odredbe koje se tiču prava boraca i poručio da će biti dodatno unapređen njihov položaj. "Institucije Republike Srpske uporno rade na poboljšanju položaja boračkih kategorija, ali i na tome da stradanja srpskog naroda ne budu zaboravljena", rekao je on.
Donja Gradina i digitalizacija
Predsednik SNSD-a je najavio da će, uz dogovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, uskoro biti održana sednica Koordinacionog tela za izgradnju spomen-područja Donja Gradina. Dodao je da će digitalizacija arhive koju je uradio Memorijalni centar postati sastavni i neizostavan deo budućeg spomen-područja.
"Digitalizacija zapisa o stradanjima srpskog naroda je važna za buduće generacije. Moramo zakonski urediti oblast koja se odnosi na naša stradanja i sačuvati istinu", poručio je Dodik.
O sporovima i istini
Dodik je kritikovao, kako je rekao, predstave o stradanjima drugih naroda koje su, po njegovom mišljenju, zasnovane na netačnim tvrdnjama. Kao primer naveo je slučaj sa više od 400 imena uklesanih u Potočarima za koje je tvrdio da su bila imena ljudi koji su tada bili živi, naglašavajući da je cilj istina, a ne lažno svedočenje.
Na kraju je ponovio spremnost za saradnju sa institucijama Srbije kako bi se zajednički sačuvalo svedočanstvo o stradanjima i institucionalno uredilo pitanje dokumentovanja istorijskih događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
