Sezona uragana 2026 počinje 1. juna; iako El Niña može ublažiti aktivnost, dovoljan je jedan udar da napravi katastrofu. Dropsonde i izviđački letovi znatno su unapredili tačnost prognoza — do 24% za staze — što je dovelo do procenjene uštede od oko 2 milijarde USD po udaru. NOAA uvodi novu opremu i eksperimente sa AI modelima, ali smanjenja budžeta i kadrovski rezovi ozbiljno prete daljem napretku i bezbednosti javnosti.
Preciznije prognoze spašavaju živote — mogu li budžetski rezovi zaustaviti napredak NOAA?
A U.S. Air Force Reserve crew from the 53rd Weather Reconnaissance Squadron, known as the "Hurricane Hunters," flies through Hurricane Melissa in October 2025. The photo, taken by Lt. Col. Mark Withee, a navigator with the 53rd WRS, shows the crew making a pass through the storm to collect vital weather data for the National Hurricane Center. File Photo by Lt. Col. Mark Withee/U.S. Air Force/UPI
Sezona uragana na Atlantskom okeanu za 2026. godinu počinje 1. juna. Iako razvoj El Niñe može umanjiti ukupnu aktivnost, dovoljna je i jedna snažna oluja koja udari u gusto naseljeno područje da sezona postane katastrofalna.
Zašto su prognoze važnije nego ikad
Svake godine američke i svetske zajednice zavise od tačnih prognoza kako bi pravovremeno nabavile zalihe, pripremile se za nestanke struje ili evakuisale rizična područja. Napredak u merenjima i modelima povećao je tačnost i spasio živote — ali ti napreci nisu zagarantovani.
Let kroz uragane: dropsonde i izviđački letovi
Da bi meteorolozi i računarski modeli dali pouzdane prognoze, potrebni su podaci o lokaciji, intenzitetu i strukturi uragana, kao i o okolnim uslovima. Sateliti prate oluje iz svemira, ali mnogi ključni podaci mogu se dobiti samo iz samog centra oluje.
Zato NOAA i Vazdušni rezervni sastav SAD koriste tzv. hurricane hunter letove: iskusni piloti i naučnici lete kroz oluje i ispuštaju instrumente zovne dropsonde. Dropsonde tačno mere temperaturu, vlažnost, pritisk i vetar, šalju podatke avionu i dalje u NOAA, gde se koriste za ažuriranje prognoza.
Studije pokazuju da uključivanje dropsonde podataka može povećati tačnost prognoze kursa uragana za do 24% u odnosu na modele koji ih ne koriste.
Simulacija uragana: bolji modeli donose rezultate
Jedan od ključeva napretka su državna ulaganja u računarske modele. Projekat NOAA Hurricane Forecast Improvement Project (pokrenut 2008) doveo je do značajnog napretka u modelima i obradi opažanja. Danas je osnovni model NOAA Hurricane Analysis and Forecast System, koji bolje detektuje i predviđa brzo pojačanje intenziteta.
Poboljšanja u prognozama od 2007. procenjena su na uštedu od oko 2 milijarde USD po kopnenom udaru uragana, pored spašenih života i bolje pripremljenih zajednica.
Pogled unapred: nove platforme i veštačka inteligencija
NOAA je 2024. naručila dva nova izviđačka aviona koja se očekuju do 2030. godine kako bi zamenila stariju flotu i osigurala kontinuitet letova i prikupljanja podataka. Privatne kompanije zajedno sa NOAA testiraju i autonomne platforme — leteće dronove i jedrilice za površinska merenja — koje mogu dopuniti podatke iz teških uslova.
Pojava modela zasnovanih na veštačkoj inteligenciji takođe menja igru: primer je Google DeepMind, koji je prema izveštajima pokazao visoku tačnost tokom sezone uragana 2025.
Crni oblaci: rezovi u budžetu i kadrovski problemi
Uprkos tehnološkom napretku, smanjenja finansiranja i otpuštanja prete da oslabe sposobnost prikupljanja ključnih opažanja. Predlozi administracije iz prethodnih godina uključivali su oštro smanjenje NOAA budžeta i čak rasformiranje Office of Oceanic and Atmospheric Research. Iako je Kongres odbacio najekstremnije predloge, u martu 2026. odobren je budžet od 6,1 milijarde USD, što je manje nego u 2024. godini (6,7 milijardi USD).
Postoje izveštaji da su penzionisani NOAA naučnici prošle godine dobrovoljno pomogli da se održe izviđački letovi — jasan znak da su ljudi i sistemi pod pritiskom. Nacionalni centri za istraživanje, poput NCAR-a, takođe su bili meta predloga za smanjenje; American Meteorological Society upozorava da bi to imalo ozbiljne posledice po istraživanja i bezbednost.
Zašto je ovo važno za širu javnost
S obzirom na rast obalskih naselja i jačanje nekih oluja zbog klimatskih promena, ranjivost na skupe i razorne uragane raste. Javno finansiranje za nauku, satelitska i izviđačka merenja, modele i ljude koji ih koriste ključno je za očuvanje napretka u donošenju pravovremenih upozorenja.
Brian Tang je profesor atmosferskih nauka na University at Albany (SUNY). Stavovi u članku pripadaju autoru.
Pomozite nam da budemo bolji.
