„Godzilla“ El Niño Može Gurnuti 50 Miliona U Glad — Fosilna Goriva Pojačavaju Rizik

El Niño koji se razvija u Tihom okeanu — već nazvan "Godzilla" zbog svoje očekivane snage — mogao bi imati dalekosežne posledice koje se ne svode samo na više temperature i nagle promene između poplava i suša. Istraživači upozoravaju da bi poremećaji povezani sa ovim fenomenom mogli dodatno produbiti globalne nestašice hrane, a jedna procena navodi da bi oko 50 miliona ljudi moglo da se suoči sa akutnom nesigurnošću hrane pre kraja 2027. godine.

Šta pokazuje studija

Studija objavljena u časopisu Science zasnovana je na hemijskim tragovima sačuvanim u fosiliziranim koralima sa Galapagosa, koji pokrivaju poslednjih oko 1.000 godina. Autori su zaključili da je varijabilnost El Niñoa porasla za približno 37% u poređenju sa predindustrijskim periodom, što ukazuje na jačanje ovih klimatskih oscilacija u uslovima zagrevanog planeta.

"Naša otkrića sugerišu da El Niño može pojačati globalno zagrevanje, ali isto tako i globalno zagrevanje može pojačati El Niño,"

— Julia Cole, Univerzitet Michigan

Kako El Niño utiče na hranu i klimu

Promene u obrascima padavina i temperature uzrokovane El Niñom mogu istovremeno pogoditi proizvodnju hrane u više regiona. Delovi Južne Amerike i južni deo SAD mogu doživeti obilne kiše i poplave, dok se monsunska sezona u Indiji može oslabiti. Povećan je i rizik od suša u regionima kao što su Indonezija i Australija — sve to može smanjiti prinose, dovesti do gubitaka useva i rasta cena hrane.

Uloga fosilnih goriva

Industrija fosilnih goriva doprinosi ovom riziku na više načina. Elektrane na ugalj i prirodni gas emituju gasove koji zagrevaju planetu, ali i zagađuju vazduh i vodu, što je povezano sa astmom, srčanim bolestima, karcinomima i prevremenim smrtnim ishodima. Osim zdravstvenih posledica, oslanjanje na fosilna goriva često drži visoke i nestabilne račune za energiju za domaćinstva, usporavajući prelazak na obnovljive, jeftinije izvore kao što su sunčeva i vetar.

Preporuke i pripreme

Istraživači i autori studije pozivaju vlade da ubrzaju pripreme i mere prilagođavanja kako bi umanjile lančane efekte velikih klimatskih oscilacija. Konkretne preporuke uključuju:

• Izgradnju i održavanje zaliha hrane i strateških rezervi, što je mera koju neke zemlje, uključujući Indiju, već primenjuju.
• Unapređenje sistema ranog upozoravanja i poboljšanje prognoza kroz kombinaciju podataka iz korala, merenja okeana i klimatskih modela.
• Podršku prelazu na čistu energiju kako bi se smanjile emisije koje dodatno pojačavaju ekstremne klimatske događaje.
• Planove zaštite za poljoprivredu i ranjive zajednice — od informisanja poljoprivrednika do ulaganja u infrastrukturu za navodnjavanje i zaštitu od poplava.

Koautorka studije, Samantha Stevenson-Karl sa Univerziteta Kalifornija, Santa Barbara, upozorava da bi najveći El Niño događaji mogli postati učestaliji, što zahteva dugoročne politike prilagođavanja i brzu implementaciju mera ublažavanja rizika.

Šta domaćinstva mogu da urade

Za porodice i lokalne zajednice preporuke uključuju praćenje lokalnih vremenskih upozorenja, procenu rizika od poplava i požara, planiranje zaliha osnovnih namirnica i osiguranje alternativnih izvora energije kad god je to moguće. Smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva kroz prelazak na energetske efikasne i obnovljive izvore može dugoročno smanjiti izloženost zagađenju i troškove.

Zaključak: Kombinacija snažnijeg El Niñoa i ljudskog uzrokovanog zagrevanja stvara začarani krug koji može pogoršati globalnu bezbednost hrane. Hitna i koordinisana akcija vlada, naučne zajednice i građana neophodna je da bi se ublažile najgore posledice.