Ovaj El Nino ima potencijal da bude najsnažniji zabeleženi i da poveća rizik od ekstremnih vremenskih pojava širom sveta. Dnevne temperature u regiji Nino 3.4 su trenutno ~2,6°C iznad 30‑godišnjeg proseka, a modeli predviđaju mogući vrh do 3,9°C u novembru. Stručnjaci procenjuju da će El Nino privremeno dodati ~0,3°C globalnim temperaturama, što bi 2027. moglo dovesti do ~1,7–1,76°C iznad predindustrijskih nivoa. NOAA procenjuje 69% šanse da je ovo najsnažniji događaj od 1950., ali tačni regionalni uticaji ostaju neizvesni.
Rekordni El Nino: Šta To Znači Za Svet i Za 2027. godinu
El Nino is on track to be the strongest on record in 2026 (Sabrina BLANCHARD)
Ovaj El Nino ima potencijal da postane najsnažniji zabeleženi i da poveća rizik od ekstremnih vremenskih pojava širom sveta. U kombinaciji sa dugotrajnim ljudskim zagrevanjem klime, kratkotrajni „udar“ toplote može dati uvid u uslove koje bismo mogli češće videti krajem 2030-ih, kažu stručnjaci.
Šta je El Nino?
El Nino je zagrevanje površinskih voda u tropskom Tihom okeanu u okviru prirodnog ciklusa poznatog kao El Nino–Southern Oscillation (ENSO). Nastaje kada trgovinski vetrovi koji normalno duvaju od istoka ka zapadu privremeno oslabe, što dozvoljava toploj vodi koja se obično nakuplja u zapadnom Pacifiku da se razmače ka istoku i izroni na površinu.
Kada takve iznadprosečne površinske temperature traju nekoliko meseci, pojačavaju se oluje i oblačnost u tom delu Pacifika, što potom izaziva talasne efekte u atmosferi širom sveta. Posledica može biti toplije i suvlje vreme na nekim mestima, a hladnije i vlažnije na drugim.
Već se vide primeri uticaja: duga i intenzivna sušna sezona u Indoneziji podstakla je požare koji su zahvatili stotine hiljada hektara.
Šta se dešava ove godine?
Dnevne površinske temperature u regiji Nino 3.4 — zamišljenom kvadratu u centralnom Tihom okeanu — trenutno su oko 2,6°C iznad pokretnog 30-godišnjeg proseka, prema kontrolnoj tabli Climate Brink koja koristi NOAA-ine satelitske i plovnične podatke. Agregirane prognoze ukazuju na mogući vrh anomalije do 3,9°C ovog novembra, što je znatno iznad anomalije od 3°C zabeležene tokom El Nina 2015. godine.
Ako se prognoze obistine, ovaj događaj bi mogao značajno doprineti globalnim temperaturama i učiniti 2027. jednim od najtoplijih, ako ne i najtoplijom godinom u zabeleženoj istoriji. Prema proračunima Zeke Hausfathera i Andrewa Desslera, El Nino bi privremeno mogao dodati oko 0,3°C na dugoročni globalni trend zagrevanja, što bi rezultovalo prosekom za 2027. oko 1,76°C iznad predindustrijskih nivoa — nivo koji bi se inače očekivao tek oko 2037. godine.
NOAA je u februaru uvela i novu metriku, Relative Oceanic Nino Index (RONI), koja meri zagrevanje u regiji Nino 3.4 u odnosu na celo tropsko područje kako bi bolje odrazila ocean-atmosferske uslove koji upravljaju ENSO. Na toj skali brojke mogu delovati niže, ali procene i dalje ukazuju na visok rizik: NOAA stavlja verovatnoću da je ovo najsnažniji događaj u njenom skupu podataka (od 1950.) na oko 69%.
Kako klimatske promene utiču
Stručnjaci se slažu da klimatske promene pojačavaju učinke El Nina. Toplija atmosfera zadržava više vlage, pa padavine povezane sa El Ninom mogu postati intenzivnije, dok istovremeno duža suša i isušivanje zemljišta mogu produbiti periode suše tamo gde El Nino donosi suvlje uslove.
Postoji rastući broj dokaza da klimatske promene mogu i pojačavati sam El Nino ciklus — toplija tropska mora čine vetrove koji ga pokreću osetljivijim na promene, pojačavajući povratne veze i dopuštajući događajima da se brže razvijaju. Paleoklimatski zapisi (npr. skeleti korala), instrumentni podaci i klimatski modeli sugerišu da je amplituda El Nina možda porasla ~10% tokom poslednjeg veka.
Šta očekivati i šta je neizvesno
Iako su prognoze ozbiljne i ukazuju na velike pomake u temperaturama i vremenskim obrascima, nijedan specifičan lokalni ishod nije zagarantovan — regionalni efekti zavise od interakcije između El Nina i drugih klimatskih faktora. Stručnjaci pozivaju na pripremu za veću verovatnoću ekstremnih padavina, poplava i suša, kao i na jačanje mera za smanjenje rizika.
Izvori i citati: NOAA, Climate Brink, izjave Emily Becker, Michelle L'Heureux, Mike McPhaden; proračuni Zeke Hausfathera i Andrewa Desslera.
Pomozite nam da budemo bolji.
