Nova studija upozorava da Campi Flegrei pokazuje obrazac ubrzavajućeg ubrzanja aktivnosti koji bi mogao dovesti do prelomne tačke oko 2030–2034. Dno kaldere se od 2005. podiglo za oko 1,4 m, a seizmička i deformaciona kretanja ukazuju na samoodrživ proces izazvan kretanjem magmatskih fluida. Ipak, nije moguće sa sigurnošću reći da li će prelaz rezultirati erupcijom; potrebni su dalji podaci i kontinuirano praćenje.
Campi Flegrei Se Približava „Tački Pucanja“ — Moguća Promena, Erupcija Nije Isključena Do 2030–2034
A view of Solfatara crater, part of the Campi Flegrei Volcano in Pozzuoli, Italy. | Credit: KONTROLAB via Getty Images
Campi Flegrei, velika kaldera zapadno od Napulja, pokazuje obrazac ubrzavajućeg ubrzanja aktivnosti koji bi mogao dovesti do prelazne tačke u narednoj deceniji, navodi nova studija. Ipak, autori i nezavisni stručnjaci naglašavaju da trenutni podaci ne mogu sa sigurnošću odrediti da li će ta promena rezultirati erupcijom ili nekim drugim geološkim preuređenjem.
Šta je Campi Flegrei? Kaldera poznata i kao Phlegraean Fields prostire se oko 15 km u prečniku i u njoj živi približno 500.000 ljudi koji bi bili ugroženi u slučaju velike erupcije. Kaldra je nastala masivnom erupcijom pre oko 40.000 godina; manje erupcije su se događale kasnije, a najpoznatija novija eksplozija iz 1528. stvorila je konus Monte Nuovo (132 m).
U poslednjih 75 godina zabeleženi su periodi pojačanih zemljotresa i podizanja tla (1950‑ih, 1970‑ih i 1980‑ih), koji su postepeno oslabili koru kaldere. Od 2005. godine dno kaldere se povisilo za oko 1,4 m (4,6 stope), što verovatno ukazuje na kretanje magmatskih gasova i fluida ispod površine.
Istraživači, predvođeni Davideom Zaccagninom, koristili su fizički zasnovan model da utvrde prirodu ubrzanja aktivnosti. Analiza razlikuje dve moguće kategorije: eksponencijalno ubrzanje (aktivnost raste stalnim procentom) i finite‑time singularity — stanje u kojem se samo ubrzanje sve više povećava (možda najbolji paralel je vozilo čiji je tempo ubrzavanja izvan kontrole).
"Naš rad identifikuje kada sistem verovatno dostiže tačku pucanja, ali s trenutnim podacima ne možemo odrediti šta će se tačno dogoditi u toj tački," rekao je Davide Zaccagnino.
Podaci o seizmičnosti i podizanju tla ukazuju na obrazac "ubrzavajuće‑ubrzavanje" koji bi, prema modelu, mogao biti održiv sve do otprilike 2030–2034. godine — nakon toga sistem će verovatno dostići neku prelomnu tačku. Šta će se dogoditi u toj tački ostaje nepoznato: mogućnosti uključuju erupciju, ali isto tako i drugačiju geološku adaptaciju sistema koja bi mogla promeniti ili smiriti dotadašnju aktivnost.
Christopher Kilburn, vulkanolog sa University College London koji nije bio uključen u rad, upozorava na oprez pri postavljanju datuma za erupciju, ali ocenjuje da studija predstavlja važan doprinos razumevanju promena u ponašanju Campi Flegrei: "Stvari se menjaju, i zato iskustvo iz prošlosti nije nužno dobar pokazatelj budućnosti."
Istraživači ističu da proces pokreću kretanja dubokih magmatskih fluida koja lome i podižu krhku koru kaldere. Studija ne daje procenu veličine ili vrste moguće erupcije — takve prognoze zahtevaju dodatne podatke i kontinuirano praćenje.
Zaccagnino i tim rade na sistemu koji bi ažurirao prognoze svake nekoliko meseci koristeći najnovije podatke o zemljotresima i podizanju tla. Cilj je obezbediti vremenski obeležen niz predviđanja koji bi koristile službe civilne zaštite i planiranja.
Šta građani i vlasti treba da znaju
Ovo istraživanje ukazuje na promenu dinamike vulkana, ali ne pruža neposredan alarm za evakuaciju. Važno je da lokalne i nacionalne vlasti nastave sa pojačanim monitoringom, osvježavanjem planova evakuacije i informisanjem javnosti. Građani u zoni rizika treba da prate zvanična saopštenja i upute civilne zaštite.
Napomena o izvoru: Studija je trenutno objavljena kao preprint na arXiv i nalazi se u fazi recenzije za naučni časopis; zaključci će se dodatno proveravati i dopunjavati kako stignu novi podaci.
Pomozite nam da budemo bolji.
