Teška godina za pšenicu u Kanzasu: Proizvodnja SAD pala za 21% — Najgori prinos od 1972.

Montezuma, Kansas — Orville Williams (76) godinama je imao dobre prinose pšenice na svojoj farmi od 2.600 jutara, ali sezona 2026. donela je dramatičnu promenu. „Sve u svemu, neće biti dobra godina“, kaže Williams.

Suša, ekstremne temperature i rastući troškovi

Rane ovogodišnje epizode rekordne suše i toplote, praćene naglim padovima temperature u nekim oblastima, pogodile su Velike ravnice i druge delove SAD. Sušni uslovi su ubrzali širenje bolesti poput wheat streak mosaic i barley yellow dwarf, što dodatno smanjuje prinose i kvalitet. Istovremeno, troškovi inputa — đubriva, dizela i drugih potrepština — znatno su porasli.

Ključni podaci i posledice

Prema proceni Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA), proizvodnja pšenice u SAD u 2026. predviđa se na 1,56 milijardi bušela — pad od 21% u odnosu na 2025. To bi predstavljalo najmanju proizvodnju od 1972. godine. U Kanzasu je, prema proceni od 17. maja, 58% useva ocenjeno kao „loše“ ili „veoma loše“. Nacionalni stepen napuštanja useva (abandonment) procenjen je na nešto iznad 32%, dok je u Kanzasu oko 17%.

Suvi uslovi su takođe ubrzali razvoj biljke: do prve pune nedelje maja 86% useva u Kanzasu već je proizvelo klasje, dok je tipičan deo u prethodnih 10 godina iznosio 61%. Preuranjeno stvaranje klasja često dovodi do slabijeg kvaliteta zrna.

Finansijski pritisak na proizvođače

Proizvođači već osećaju posledice skoka cena: dizel je u nekim oblastima skuplji gotovo 2 dolara po galonu u odnosu na prošlu godinu, dok cena uree porasla sa oko 400 na 600–700 dolara po toni. Mnogi farmeri očekuju gubitke, pribegavaju poljoprivrednom osiguranju ili traže alternativna rešenja, ali u toku sezone promena kulture ili setva novih useva često nisu izvodljivi zbog nedostatka vlage u tlu.

Širi kontekst

Štete uzrokovane ekstremnim vremenskim uslovima doprinose dugoročnom padu zasnovane površine pšenice u SAD, dok su konkurenti poput Rusije i EU ojačali svoje pozicije na svetskom tržištu. Iako je pšenica i dalje treća po važnosti poljoprivredna kultura u SAD (iza kukuruza i soje), manja proizvodnja utiče i na potrošače — od mogućeg rasta cena hleba do smanjenog izvoza.

Šta očekivati?

Prognoze ukazuju na snažan El Niño, što bi u SAD moglo doneti toplije leto i odloženo ublažavanje suše. Farmeri poput Mikea Nickelsona i Bena Palena opisuju situaciju kao jednu od najtežih u poslednjim decenijama — opcije su ograničene, a oštećenja za mnoge znače ozbiljne finansijske posledice.

Napomena: Tekst je ažuriran da ispravi podatak — proizvodnja pšenice se predviđa da će biti manja za 21% u odnosu na 2025. godinu (1,56 milijardi bušela), a ne da će iznositi 1,05 milijardi bušela u 2025.

Izveštaj: Associated Press. Prilog su dali dopisnici iz više gradova SAD.