Drecun: Poseta Marte Kos Prištini Otvorena Podrška Kurtiju — Pretnja Po Srbe Na KiM

Poseta evropske komesarke za proširenje Marte Kos Prištini i ponašanje najviših zvaničnika EU, prema proceni Milovana Drecuna, predsednika skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, predstavljaju otvorenu podršku jednostrano proglašenoj nezavisnosti tzv. Kosova i politike koju vodi Albin Kurti prema Srbima na KiM.

U jutarnjem intervjuu za RT Balkan, Drecun je naglasio da dolazak komesarke dolazi u trenutku intenzivnog ukidanja preostalih srpskih institucija u južnoj pokrajini — pre svega u zdravstvu i obrazovanju.

Bezbednosna arhitektura i rizici

Drecun priznaje jednu tvrdnju Marte Kos: ne može se graditi stabilna bezbednosna arhitektura na Zapadnom Balkanu ako postoji rizik da rešavanje kosovskog pitanja pređe u agresivnu fazu. Ipak, on upozorava da najveći doprinos bezbednosti ne dolazi od privremenih prištinskih struktura koje, kako kaže, izazivaju nestabilnost i stvaraju paravojne formacije suprotno Rezoluciji 1244, već od Srbije koja se opredelila za mirno i političko rešavanje pitanja.

"Ne bi bilo stabilnosti da smo se mi opredelili za drugačiju varijantu rešavanja kosovskog pitanja," rekao je Drecun.

Politička poruka i praktično prepoznavanje

Drecun ističe da, iako EU formalno ne priznaje tzv. Kosovo zbog neslaganja pet članica, u praksi mnogi evropski funkcioneri postupaju kao da ga tretiraju kao državu — i to, kako ocenjuje, radi i Marta Kos. On navodi da se u okviru poglavlja 35 od Srbije očekuje tretman tzv. Kosova kao države, što je, po njegovim rečima, pritisak na de fakto priznavanje.

Francusko-nemački plan i posledice

Drecun upozorava da se kroz navodni francusko-nemački plan prelazi put ka međunarodnom priznanju tzv. Kosova, otvorenju puta ka članstvu u NATO i kasnije u EU, što bi po njegovoj proceni ugrozilo bezbednost i opstanak Srba na KiM.

Gašenje institucija

Posebno je kritikovao mere Prištine usmerene na integrisanje ili gašenje srpskih institucija u zdravstvu i obrazovanju — koje Priština predstavlja kao usklađivanje sa svojim pravnim okvirom, dok Brisel to najčešće označava kao unutrašnje pitanje.

Drecun ocenjuje da takva praksa, ako dobije otvorenu podršku visokih zvaničnika EU, dodatno marginalizuje Srpsku listu kao jedini legitimni predstavnik Srba i predstavlja ozbiljnu pretnju po interese Srbije i stabilnost regiona.

Zaključak

Prema Drecunu, kada zvaničnici koji govore o evropskoj bezbednosnoj arhitekturi istovremeno praktično podržavaju Prištinu, to je u suprotnosti sa stabilnošću regiona i predstavlja opasnost za opstanak srpskog naroda na KiM.