Kako kineske i iranske firme zarađuju u ruski okupiranim ukrajinskim regionima

U novembru 2023. predstavnici dve kineske kompanije potpisali su u Moskvi ugovor o isporuci mašina za drobljenje kamena koje se koriste na građevinskim projektima u oblastima pod ruskom kontrolom u istočnoj i južnoj Ukrajini. Iako je ugovor objavljen uz prisustvo lokalnih proruskih vlasti, odnosi i aktivnosti stranih firmi u tim područjima ostaju slabo dokumentovani i često se svode na izjave separatističkih ili ruskih zvaničnika.

Ko učestvuje i kako

Kompanije identifikovane u izveštajima su Zhongxin Heavy Industrial Machinery i Amma Construction Machinery; isporučile su opremu kamenolomu Karansky u južnom Donjecku, a drobljeni kamen koristi se za izgradnju puteva i objekata u okupiranim zonama, uključujući i veliko gradilište u luci Mariupolj. Prema istraživanju ukrajinskog think tanka Eastern Human Rights Group (EHRG), najmanje 17 kineskih firmi posluje u tim regionima, dok je instalirano skoro 6.000 kineskih relej stanica za mobilne mreže.

Ekonomija pod okupacijom

Većina predratne industrije u Donbasu je paralizovana: od 94 ugljenokopa koja su radila pre 2014. godine, samo je pet ostalo aktivno. Preostali kapaciteti, navodi EHRG, u velikoj meri su preorijentisani na saradnju sa Kinom i Rusijom. Lokalna ekonomija je, kako istraživanje navodi, u značajnoj meri "juanizovana": juan se prodaje u više banaka, a neformalni platni kanali kroz Telegram menjačnice omogućavaju korišćenje kineskih elektronskih sistema plaćanja.

Politički i bezbednosni kontekst

Formalne institucije poput vlada i kontrolnih punktova i dalje postoje, ali praktičnu kontrolu nad životom u tim oblastima drže ruske snage i instalirane administracije. Aktivisti i preduzetnici koji su navodno odbili saradnju s vlastima suočavali su se sa pritiscima, pa i optužbama za torture i vanpravna ubistva, kako tvrde izvori za koje se poziva EHRG i druge organizacije.

Uloga Irana i strateške implikacije

Pored kineskih firmi, raste i prisustvo iranskih poslovnih interesa: Teheran kupuje žito i ugalj iz regiona, a lokalne kompanije, kao što je Donskiye Ugli, navodno izvoze ugalj u Iran. EHRG i analitičari ocenjuju da Kremlj ne samo da dopušta nego i podstiče ekonomske veze sa Iranom i Kinom u okupiranim oblastima, čime se stvara paralelna ekonomska integracija koja može zaobići međunarodne sankcije.

Sankcije i praktična zavisnost

Kijev je uveo sankcije protiv pojedinih kineskih konglomerata i proizvođača komponenti za dronove, a Zapad takođe razmatra mere. Ipak, mnoge firme i lokalni akteri ostaju zavisni od jeftinih i široko dostupnih kineskih proizvoda i usluga — od telekomunikacione opreme do građevinskih mašina — što otežava potpunu izolaciju tih tržišta.

Zaključak: Aktivnosti kineskih i iranskih firmi u ruski okupiranim ukrajinskim regionima pokazuju kako ekonomska integracija može pratiti i učvrstiti političku i vojnu kontrolu. To postavlja ozbiljna pitanja o primeni međunarodnog prava, efektu sankcija i o tome kako će se razvijati regionalne logističke veze pod uticajem Pekinga i Teherana.