Izrael Pritiska Za Novi Sukob Sa Iranom Uprkos Američkom Primirju — Opcije Su Ograničene

Dok Sjedinjene Države privremeno odustaju od javnih pretnji da će ponovo bombardovati Iran ukoliko Teheran ne pristane na mirovni sporazum, izraelski politički establišment, prema izveštajima, pojačava pritisak za nastavak sukoba.

Incident na desničarskom kanalu Channel 14, kada je voditelj Shimon Riklin izneo naizgled poverljive detalje o mogućoj meta u Teheranu — uključujući tvrdnju o lokaciji skladišta urana — dodatno je podigao tenzije. Poslanici su brzo kritikovali takvo izlaganje, a Riklin je kasnije tvrdio da su njegovi komentari bili hipotetički.

Bez obzira na retoričku spremnost dela izraelske političke scene, malo je verovatno da Izrael može da obnovi široko razmaknute napade bez saglasnosti Vašingtona. Prema izveštajima, telefonski razgovor između premijera Benjamina Netanjahua i američkog predsednika Donalda Trumpa navodno je ostavio izraelskog lidera "sa kosom u plamenu" — pretežno kao ilustraciju tenzija oko američke diplomatije koja gura ka prekidu vatre.

Netanjahu je navodno sazvao drugi sastanak svog sigurnosnog kabineta kako bi razmatrao mogućnosti za nastavak akcija protiv Irana. Uprkos obimnim isporukama oružja i vojne pomoći iz SAD i Izraela, režim u Teheranu ostaje stabilan, dok su iranske uzvratne operacije — uključujući napade na regionalne mete i privremeno zatvaranje Hormuškog moreuza — smanjile američku spremnost za otvoreni i dugotrajan rat.

Politički kontekst u Izraelu

Primirje od 8. aprila, za koje su SAD igrale ključnu ulogu, pokazalo se politički skupo za Netanjahua. Opozicija — predvođena Jair Lapidom i Naftalijem Benetom — iskoristila je primirje kao argument protiv aktuelne vlade; Lapid ga je opisao kao jednu od najvećih "političkih katastrofa" u savremenoj istoriji Izraela. Ankete Instituta za demokratiju u Izraelu sprovedene početkom maja ukazuju da većina građana smatra kako preuranjeni kraj rata može štetiti bezbednosnim interesima države, a da je nastavak sukoba verovatniji nego ranije.

Netanyahu, right, and Trump have denied that the Israeli leader manipulated the US into attacking Iran, leading to the closure of the Strait of Hormuz and the strikes upon the US allies in the Gulf region [Evelyn Hockstein/Pool via Getty Images]

Strah i utisak da je Iran "egzistencijalna pretnja" duboko su ukorenjeni u javnom diskursu. Haggai Ram sa Univerziteta Ben-Gurion ističe da su i političari i građani godinama usmeravani da Iran vide kao ultimativnog protivnika, što olakšava prihvatanje ratne retorike i očekivanje velikog strateškog uspeha.

Zašto Netanjahu želi eskalaciju?

Prema bivšem ambasadoru Alonu Pinkasu, postoje tri međusobno povezana razloga: potreba da se distancira od neuspeha 7. oktobra, uverenje da rat "nije završen", i želja za velikom pobedom koju bi mogao iskoristiti pred izbore.

Neki istaknuti zvaničnici, poput ministra odbrane Israela Katza, javno su se hvalili spremnošću da, ukoliko SAD daju "zeleno svetlo", udare na Iran "i vrate ga u Kameno Doba" — retorika koja dodatno podiže tenzije regionalno i globalno.

Analitičari poput Daniela Levya upozoravaju da, uprkos širokoj unutrašnjoj spremnosti za eskalaciju, stvarne granice delovanja postavlja američka spoljna politika: "Ovo prestaje kada SAD kažu da prestane." Trumpova opaska da će Netanjahu "raditi šta ja poželim da radi" dodatno oslikava asimetričan odnos odlučivanja između Vašingtona i Jerusalima.

Moguće posledice

Bilo kakva eskalacija sukoba s Iranom nosi rizike za globalnu bezbednost i ekonomiju — zatvaranje Hormuškog moreuza već je uzdrmalo globalna tržišta energenata, a dalji napadi mogli bi destabilizovati region i uvući globalne sile u produbljeni sukob.

Zaključak: Iako politički pritisak u Izraelu vodi ka jačanju retorike i planova za moguću novu kampanju protiv Irana, realna sposobnost za takvu akciju u velikoj meri zavisi od saglasnosti Sjedinjenih Država i procene mogućih regionalnih i globalnih posledica.