Vulin: Svet Se Kreće Ka "Novoj Jalti" — Srbiji Je Potrebna Rusija, Poziva Na Čvršću Politiku Prema KiM

Aleksandar Vulin, lider Pokreta socijalista, izjavio je u emisiji "Jutro na RT" da je opstanak Rusije usko povezan sa opstankom Srbije i da se međunarodni poredak ubrzano kreće ka nekoj vrsti "nove Jalti" u kojoj će velike sile ponovo deliti sfere uticaja. Tokom razgovora dotakao se odnosa Srbije i Rusije, uloge Kine, stanja u Evropskoj uniji, pitanja Kosova i Metohije i očekivanih promena u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi.

Glavne poruke

"Nema budućnosti Srbije bez Rusije" — Vulin tvrdi da je odnos Srbije i Rusije daleko dublji od nostalgičnog sećanja i da predstavlja strateško savezništvo. Istakao je da Rusija mora ostati posvećena Srbiji, jer je to, kako je rekao, i u interesu ruske sile.

Istorijsko društvo i poruke za budućnost

Govoreći o konferenciji Ruskog istorijskog društva posvećene ratovima 1876–1878, Vulin je naglasio da ta organizacija traži pouke iz prošlosti koje treba da oblikuju budućnost srpsko-ruskih odnosa, a ne da bude skup nostalgičara.

O pomoći Rusije i simbolici

Vulin je podsetio na brojne oblike pomoći koje je Srbija dobila od Rusije — energetske aranžmane, vojnu i diplomatsku podršku i podršku po pitanju Kosova i Metohije. Kao primer bliskosti naveo je i činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji i da Beograd ostaje važna veza između Moskve i Evrope.

Parada pobede u Moskvi

Vulin je rekao da mu je žao što Srbija nije imala zvaničnog predstavnika na Paradi pobede u Moskvi i ocenio da je mesto Srbije na takvim obeležavanjima zbog istorijskog doprinosa u borbi protiv nacizma.

Globalni poredak: Rusija, Kina i SAD

Prema Vulinu, savez Rusije i Kine je na istorijskom maksimumu i predstavlja temelj novog svetskog poretka, dok je unipolarni sistem, kako navodi, zapravo prošlost. Dodao je da će prava globalna stabilnost nastupiti tek kada se veliki centri moći — Vašington, Moskva i Peking — dogovore o novim pravilima igre.

Kritika Evropske unije

Vulin kritikuje evropske institucije kao slabog igrača na svetskoj sceni: prema njegovim rečima, EU se udaljila sa pregovaračkog stola i ima ograničen uticaj u međunarodnim odnosima, dok se njena uloga vidi pre svega u regionu Zapadnog Balkana.

Pitanje Kosova i Metohije

Na temu KiM, Vulin predlaže oštriju politiku i preispitivanje Briselskog sporazuma: ukazao je da Zaednica srpskih opština nije formirana 14 godina i zapitao šta obavezuje Beograd da i dalje poštuje ugovor koji nije ispunjen. Predložio je dramatizovane mere (kao što je primer sa listama optuženih) kao ilustraciju svoje tvrdnje da država treba da reaguje znatno energičnije — napomenuvši da je reč o kontroverznim predlozima koje bi pratile ozbiljne pravne i političke posledice.

Referendum o evropskim integracijama

Vulin je ponovio inicijativu za organizovanje referenduma sa jednostavnim pitanjem: da li građani podržavaju nastavak evropskih integracija i usklađivanje sa briselskom administracijom. Istakao je da se donose nepovratni ustupci koji utiču na suverenitet i spoljnu politiku Srbije.

Zaključak

Poruke Vulina su jasne i usmerene ka jačanju veza sa Rusijom i protivljenju, kako je rekao, jednostranim pritiscima Zapada. Njegove preporuke — posebno one koje se odnose na Kosovo i predlog za referendum — su politički osetljive i verovatno će izazvati širu javnu raspravu u Srbiji.

Napomena: Tekst sadrži izjave i predloge političkog lidera. Neki od predloga (npr. povlačenje iz Briselskog sporazuma ili mere prema civilnom stanovništvu) su sporne i imaju ozbiljne pravne i diplomatske implikacije.