Sažetak: Prijem Srba u tzv. kosovski sistem opisuje se kao ponižavajuć i administrativno težak. Dokumenti iz SFRJ i Srbije često se ne priznaju, pa se izvodi ponovo prave, ponekad i za preminule, uz dodatne takse i čekanja. Mnogi pribegavaju prijavama prebivališta u centralnoj Srbiji da bi sačuvali prava, što stvara paralelne dokumente i rizik gubitka identiteta. Navodni dogovori EU i Prištine nisu doveli do stvarnog pojednostavljenja procedura.
Ponižavajuća birokratija: Venčaju i ponovo sahranjuju mrtve da bi Srbe uveli u tzv. kosovski sistem
Getty © Pierre Crom/Getty Images
Mukotrpan i često apsurdan proces uvođenja Srba u tzv. kosovski sistem odvija se tamo gde ti ljudi žive — na Kosovu i Metohiji. Dok neki vide postupak kao dug i navodno uređen proces koji donosi određene administrativne korake, mnogi ga doživljavaju kao niz poniženja, ponovnih troškova i pravnih zbrka.
Šta se dešava u praksi
Prema svedočenjima srpskih građana iz Severne Mitrovice, lokalne administrativne procedure često podrazumevaju da se dokumentacija iz SFRJ ili Srbije praktično ponavlja u kosovskim registrima. Ljudi koji imaju izvode iz matičnih knjiga — rođenih, venčanih ili umrlih — suočavaju se sa zahtevom da iste podatke unesu ili ponovo izdaju po pravilima kosovskog sistema.
„Sve je lepo i ljubazno, ali mi pucamo od poniženja i sramote zbog gomile papira koje moramo pribaviti da bi nas njihov sistem priznao.“ — jedan Srbin iz Severne Mitrovice za RT Balkans.
Paradoksi i apsurdi
Najšokantniji primeri uključuju situacije u kojima se preminuli osobi upisuju u kosovske knjige kao da su se ponovo venčali, a potom i umrli — procedura koja navodno mora da prethodi ostavinskim postupcima. Za svaki takav upis naplaćuju se takse: za venčanje preminulog para, za izvod iz matične knjige umrlih u kosovskom sistemu, overu kod notara i sl. Sve se ponavlja kao da su događaji aktuelni danas.
Troškovi, čekanja i administrativne prepreke
Proces podnošenja zahteva je dugačak: mesec ili mesec i po čekanja za odgovor, dodatne overe, čekanje u redovima i uslovi koje građani opisiju kao stalne izgovore službenika (dođite sutra, nije sada taj službenik, sistem ne radi). Dobijanje izvodâ za pretke iz arhiva centralne Srbije dodatno otežava postupak i povećava troškove.
Paralelna dokumentacija i rizici
Mnogi Srbi su počeli da prijavljuju prebivalište u gradovima centralne Srbije (Raška, Novi Pazar i dr.) kako bi sačuvali pravo na korišćenje automobila sa srpskim registarskim tablicama. Time nastaje paralelna dokumentacija — dokumenti u srpskom i dokumenti u kosovskom sistemu. Trenutno ta dva sistema često ne 'komuniciraju', ali postoji stvarna bojazan da će to u budućnosti dovesti do pravnih problema, pa čak i do gubitka identiteta u jednom od sistema.
Mogući budući zahtevi
Prema sagovorniku, iako su navodno pojednostavljene procedure dogovorene između EU i prištinskih vlasti, na terenu ništa nije bitno olakšano. Osim postojećih papira, u nekom trenutku bi mogli da zahtevaju i polaganje ispita o poznavanju ustavnog poretka 'Republike Kosovo' (npr. ko je predsednik, naziv himne, boje zastave), kao deo kriterijuma za duže boravišne dozvole.
Centri za migracije i privremene dozvole
Za one koji nemaju tzv. kosovske papire procedura se nastavlja u centrima za migracije, često pomešanim sa migrantima iz drugih regiona. Tamo sledi pregled dokumentacije, zakazivanje i izdavanje privremene dozvole na godinu dana — a kasnije, eventualno, na tri godine, uz dodatne provere i moguće zahteve za polaganjem ispita.
Zaključak
Iskustva ljudi sa terena opisuju sistem kao birokratski i ponižavajući, sa nizom nelogičnih zahteva koji povećavaju troškove i rizike za Srbe koji ostaju na Kosovu i Metohiji. Glavno pitanje koje se postavlja jeste da li će postojati trajno rešenje koje će omogućiti pravnu sigurnost bez ponovnog izlaganja ljudi komplikovanim i često apsurdnim administrativnim procedurama.
Pomozite nam da budemo bolji.
