Ana Brnabić je u Pragu poručila da Srbija želi članstvo u EU zbog dobrobiti građana i privrede, a ne radi sticanja prava veta ili dodatnih komesara. Ona je odgovorila na predlog Friedrich Merza o postepenoj integraciji Zapadnog Balkana i ocenila da bi članstvo pomoglo da nerešeni sukobi ostanu u prošlosti. Brnabić je pozvala EU na hrabrost i liderstvo, uz napomenu da su pitanja kao vladavina prava rešiva kroz proces integracije.
Brnabić u Pragu: EU Nam Treba Zbog Građana I Privrede, Ne Zbog Prava Veta I Komesara
Getty © Photo by Maxim Konankov/NurPhoto via Getty Images
Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Srbije, izjavila je na panelu u Pragu da članstvo Srbije u Evropskoj uniji treba da bude usmereno na dobrobit građana i privrede, a ne na sticanje prostora za blokade ili mesta u evropskim institucijama.
Na panelu pod nazivom „Uloga Jugoistočne Evrope u globalnoj sistemskoj transformaciji”, Brnabić je odgovorila na predlog nemačkog političara Friedrich Merza o postepenoj integraciji Zapadnog Balkana kroz uključivanje u proces donošenja odluka EU.
Podsećajući na Merzovu inicijativu koja predlaže ubrzano pridruživanje Ukrajine i status posmatrača za države Zapadnog Balkana, Brnabić je rekla da Srbija želi članstvo zbog stabilnosti i napretka, ne da bi stekla pravo veta ili mesto komesara.
„Ne ulazimo u EU da bismo stvarali probleme. Potrebna nam je zbog naših građana i domaćih kompanija, a ne zato da bismo imali pravo veta ili dodatne komesare u Briselu”, rekla je Brnabić.
Ona je ocenila da su brojni problemi u regionu i dalje nerešeni, ali da je upravo zato važno da Zapadni Balkan postane deo EU — jer je, kako je istakla, Unija jedan od najuspešnijih mirovnih projekata u modernoj istoriji i može pomoći da konfliktna pitanja ostanu u prošlosti.
Brnabić je navela da je današnja komunikacija EU pretežno administrativna i da je važna vladavina prava, ali i da će mnoge otvorene teme biti lakše rešive kada region bude integrisan u evropske strukture. Pozvala je EU na hrabrost i liderstvo u procesu priključenja regiona.
U diskusiji je istakla i stav da Srbija ne traži privilegije koje imaju pune članice — kao što su posebna komisarska mesta — te da se nada efikasnijoj administraciji u EU sa manje, a ne više, komesara.
Na panelu su učestvovali i bivši američki ambasadori u Beogradu Christopher Hill i Cameron Munter, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Peter Sørensen, kao i njegov prethodnik Miroslav Lajčák.
Napomena: Tekst podseća da jedan od uslova koji se pominju u razgovorima sa Briselom jeste i pitanje priznavanja južne srpske pokrajine (Kosova), što ostaje osetljiva i ključna tema u pregovorima o pristupanju.
Pomozite nam da budemo bolji.
