Studija u Current Biology otkriva kako snežne muve Chionea alexandriana opstaju i ostaju aktivne pri 0 °C do −6 °C. Istraživači su sekvencirali genom i našli gene za sagorevanje masti i nove gene koji proizvode antifriz proteine slične onima kod arktičkih riba. Prenos jednog takvog gena u Drosophila povećao je njihovu preživljavanje na niskim temperaturama, a senzorni receptor za hladnoću kod snežnih muva je značajno manje osetljiv.
Kako Ove Sićušne „Snežne Muve" Preživljavaju I Cvetaju Na Snegovima
Dok većina životinja napušta zimski režim kako leto dolazi, neke vrste žive stalno na snegu i ledu. Novo istraživanje objavljeno u Current Biology otkriva genetske i metaboličke mehanizme koji omogućavaju snežnim muvama Chionea alexandriana da ostanu aktivne pri temperaturama od 0 °C do −6 °C.
Genetska prilagođavanja
Tim istraživača sa univerziteta u Sjedinjenim Državama, Švedskoj i Kini sekvencirao je genom vrste i identifikovao nekoliko ključnih grupa gena:
- Geni povezani sa sagorevanjem uskladištenih masti — slični mehanizmima koji pomažu većim životinjama (npr. polarni medvedi) da generišu toplotu.
- Novi, ranije nepoznati geni koji kodiraju antifriz proteine — molekule koji se vezuju za kristale leda i zaustavljaju njihov rast, poput antifriza poznatog iz arktičkih riba.
Eksperimenti i funkcionalna potvrda
Da bi potvrdili ulogu antifriz gena, autori su preneli jedan od tih gena u voćne muve (Drosophila melanogaster). Inženjerski modifikovane muve pokazale su značajno veću stopu preživljavanja nakon izlaganja niskim temperaturama u odnosu na kontrolnu grupu, što podržava zaključak da ti proteini zaista pomažu u otpornosti na smrzavanje.
Fiziologija i senzorne promene
U merenjima telesne temperature primećeno je da snežne muve održavaju temperaturu tela nekoliko stepeni višom od okoline kada je ambijent postepeno ohlađen ispod tačke mržnjenja. Izgleda da ne koriste drhtanje za proizvodnju toplote, već je verovatnije da je toplota generisana na ćelijskom nivou putem metaboličkih procesa.
Studija takođe otkriva promene u senzornim putevima: specifičan receptor za registrovanje vrlo niskih temperatura kod snežnih muva je oko 30 puta manje osetljiv nego kod komaraca i voćnih muva, što sugeriše adaptaciju koja smanjuje „hladni bol” i omogućava aktivnost u oštrim uslovima.
„Imaju zapanjujuću sposobnost prilagođavanja ekstremima,” rekao je Marco Gallio, vodeći autor studije i molekularni biolog sa Northwestern University.
Zašto je to važno
Otkrivanje antifriz proteina i metaboličkih prilagođavanja kod snežnih muva pruža uvid u evolucione strategije preživljavanja u ekstremnim uslovima i može imati šire implikacije za biologiju hladnoće, očuvanje vrsta i biotehnološke primene.
Reference: Capek, M., et al. Current Biology (2026). Lead author: Marco Gallio.
Pomozite nam da budemo bolji.
