Salamandrella keyserlingii može podneti telesne temperature i do oko -55°C zahvaljujući proizvodnji glicerola koji deluje kao prirodni antifriz. Salamanderi se svake jeseni sklanjaju u zaklone i ostaju delimično zaleđeni do proleća (septembar–april/maj). Izveštaj iz 1993. opisuje primerak iz Kolyme koji je navodno oživeo posle nekoliko godina u ledu, što je podstaklo interes za primenu mehanizama preživljavanja u kriobiologiji i medicini.
Kako sibirski salamander preživljava -55°C: oživljen primerak posle godina u ledu
Researchers revived this animal after several years trapped inside ice© Wirestock/ via Canva.com
U prostranstvima sibirske tajge, gde zima traje mesecima i temperature ruše sve rekorde, mali vodozemac uspeva da izbegne smrtonosne posledice zaleđivanja. Reč je o sibirskom salamanderu Salamandrella keyserlingii, čije sposobnosti preživljavanja privlače pažnju biologa i kriobiologa.
Kako izdrži ekstremni mraz
Većina živih bića strada kada unutrašnje tečnosti zamrznu i led ošteti ćelijske membrane. Sibirski salamander, međutim, proizvodi velike količine glicerola tokom hlađenja organizma. Glicerol deluje kao prirodni „antifriz“ — snižava tačku smrzavanja telesnih tečnosti i smanjuje štetu koju može da izazove kristalizacija leda. Zbog toga njegova telesna temperatura može pasti i do oko -55°C (-67°F) bez nepovratnih oštećenja.
Ponašanje i hibernacija
Svakog septembra ovi salamanderi traže skloništa — pukotine ispod oborenih stabala, koru ili jazbine — gde ulaze u stanje duboke hibernacije. Tokom zime ostaju gotovo nepokretni i delimično zamrznuti, a obično se vraćaju aktivnosti u periodu od aprila do maja, kada topliji dani dopuštaju otapanje i oporavak.
Priča iz Kolyme
Posebnu pažnju izazvao je izveštaj New Scientist-a iz 1993. godine, u kome se opisuje slučaj iz basena reke Kolyme: tim naučnika navodno je oživeo sibirskog salamandra koji je bio zarobljen u ledu nekoliko godina. Iako takvi izveštaji treba da se tumače oprezno i zahtevaju dalju verifikaciju, primer ilustrira koliko su adaptacije ovog vodozemca ekstremno efikasne.
Ograničenja i naučne implikacije
Važno je naglasiti da nije svaki salamander otporan na dugotrajno i ekstremno zaleđivanje — granica između opstanka i smrti često je tanka. Ipak, razumevanje mehanizama (kao što su proizvodnja glicerola i kontrolisano formiranje leda izvan ćelija) može pomoći razvoju novih metoda za očuvanje tkiva i organa u medicini. Prevođenje ovih strategija na ljudsku biologiju je složen proces, ali potencijalne primene ostaju obećavajuće.
Salamandrella keyserlingii ostaje zagonetka preživljavanja u ekstremnim uslovima — primer kakve prilagodljivosti priroda može stvoriti u najhladnijim krajevima planete.
Pomozite nam da budemo bolji.
