Dragan Čović je potvrdio da HDZ BiH već 35 godina zvanično traži formiranje trećeg entiteta i kritikovao, kako je rekao, neodgovornu bošnjačku politiku. Iznenadila ga je ostavka visokog predstavnika Kristijana Šmita; predlaže transformaciju OHR-a uz ograničena ovlašćenja i delimičnu relokaciju u Brisel. Ukazao je da nerešena pitanja državne imovine blokiraju javne projekte, poput auto-puta pored Mostara, i ponovio opredeljenje za evroatlantske integracije uz značaj podrške SAD.
Čović: HDZ 35 Godina Traži Treći Entitet — Šmitova Ostavka Me Je Iznenadila, Predlažem Transformaciju OHR-a
Getty © Anadolu / Contributor
Dragan Čović, predsednik HDZ-a BiH, ponovio je da ta stranka već 35 godina zvanično zagovara formiranje trećeg entiteta u Bosni i Hercegovini i ocenio da se ta tema ponekad neozbiljno politizuje. U razgovoru za "Dnevnik D" dotakao se niza aktuelnih tema — od odlaska visokog predstavnika Kristijana Šmita, preko pitanja državne imovine i javnih investicija, do otvorenih graničnih prelaza i evropskog puta BiH.
Treći entitet i politička poruka
Čović je ponovio stav HDZ-a da je zahtev za treći entitet duže vreme deo njihovog zvaničnog programa i istakao da su, prema njegovom viđenju, svi mirovni planovi iz devedesetih prepoznavali ulogu sva tri konstitutivna naroda.
Čović: «Sada imamo dva bošnjačka člana Predsedništva. Ako je to nekom donelo dobro, neka tako nastave. Samo neodgovorna bošnjačka politika može nekoga naterati da razmišlja isključivo na taj način. Bojim se da je današnja politika Bošnjaka neodgovorna.»
Odlazak Kristijana Šmita i budućnost OHR-a
Čović je rekao da ga je Šmitov odlazak iznenadio i da je očekivao da će mandat novog visokog predstavnika trajati kratko. Naveo je da je razgovarao sa Šmitom neposredno pre ostavke i da taj potez nije bio uočljiv u razgovoru.
Predložio je transformaciju OHR-a: ograničenija ovlašćenja za novog visokog predstavnika, moguća delimična relokacija u Brisel i uloga zaštitnog mehanizma za Dejtonsku BiH, dok većinu pitanja država treba da rešava sama.
Državna imovina i investicije
Čović je upozorio da nerešeno vlasničko pitanje državne imovine, kako tvrdi, blokira konkretne javne projekte. Kao primer naveo je auto-put pored Mostara, gde, prema njegovim rečima, stotine kvadratnih metara bivše vojne imovine nisu pravno razrešene, pa se ne mogu potpisati ugovori za gradnju.
Iako ne isključuje mogućnost da bi Šmit u poslednjem trenutku mogao doneti neku odluku o državnoj imovini, Čović ne očekuje takav potez i poručuje da su pitanja poput ovih pre svega domaći zadatak.
Granični prelaz Gradiška i druge teme
Tema otvaranja graničnog prelaza u Gradišci poslednjih dana izazvala je žustre reakcije i međusobne optužbe. Čović smatra da je reč o nepotrebno politizovanom pitanju koje bi trebalo da ostane tehničko i razvojno.
U intervjuu je takođe govorio o usvajanju budžeta, partnerstvu sa SNSD-om, Južnoj gasnoj interkonekciji i izbornom zakonodavstvu, ocenjujući tekuću godinu kao posebno izazovnu zbog neorganizovanosti i nefunkcionalnosti državnih institucija.
Evroatlantski put i uloga SAD
Čović je naglasio da svoju političku viziju ne vidi van evroatlantskih integracija i ocenio da Evropa gubi status i uticaj, zbog čega je, po njegovom mišljenju, angažman SAD i dalje važan za rešavanje ključnih problema u BiH.
Zaključak: Čović je pozvao na rešavanje domaćih problema i istovremeno predložio transformaciju međunarodnog mehanizma nadzora tako da BiH preuzme veći deo odgovornosti za sopstvene odluke, uz ograničenu spoljašnju podršku.
Pomozite nam da budemo bolji.
