Gregory Berns razvio je metodu kojom psi dobrovoljno ulaze u MRI bez sedacije kako bi se pratila njihova moždana aktivnost. Istraživanja su pokazala da mnogi psi vrednuju ljudsku pohvalu podjednako ili čak više nego hranu, što ukazuje na stvarne emotivne veze sa ljudima. Projekat promoviše etičke, dobrovoljne metode i daje uvid u kogniciju, empatiju i privrženost među vrstama.
Gregory Berns: Kako MRI Istraživanja Pokazuju Da Psi Zaista Vezuju Emocije Za Ljude
Gregory Berns godinama je istraživao jedno od najintrigantnijih pitanja u nauci o životinjama: da li psi zaista vole ljude na način koji nadilazi prostu motivaciju hranom. Na Emory University u Atlanti, Berns je razvio metodologiju kojom psi dobrovoljno ulaze u aparate za magnetnu rezonancu (MRI) bez sedacije, što je omogućilo praćenje njihove moždane aktivnosti u realnom vremenu.
Inspirisan gubitkom svog psa, Berns je postavio hipotezu da pseća privrženost ljudima može imati emotivnu komponentu sličnu ljudskoj povezanosti. Kako bi to testirao, osmislio je specijalizovanu obuku zasnovanu na pozitivnom pojačanju: psi su učeni da ostanu mirni i nepomični u glasnim i potencijalno zastrašujućim uslovima MRI aparata bez potrebe za sedacijom ili prinudom.
Početni korak bio je izgradnja simulatora skenera u njegovom podrumu, gde su psi postepeno navikavani na zvukove, vibracije i prostor. Jedna od prvih učesnica bila je terijerka Callie, koja je pokazala da obučeni psi mogu pouzdano učestvovati u skeniranju mozga. Kako je više vlasnika pristalo da učestvuje, tim je mogao da analizira podatke iz veće grupe i upoređuje obrasce moždane aktivnosti među pojedincima.
Glavni nalazi
Istraživanja su pokazala da mnogi psi pokazuju jake moždane reakcije na ljudsku pohvalu, ponekad podjednako kao i na hranu, a kod nekih pasa pohvala je čak vrednija od poslastica. Ovi rezultati podržavaju ideju da psi formiraju iskrene emotivne veze sa ljudima, zasnovane na privrženosti, lojalnosti i društvenoj svesti — a ne isključivo na uslovljavanju radi nagrade.
Širi značaj i etika
Bernsov rad menja tradicionalan pogled na ponašanje životinja, koji ga je često redukovao na instinkt i nagradu. Proučavanje pasa kao "ambasadora" među sisarima pomaže naučnicima da postave šira pitanja o empatiji, privrženosti i komunikaciji među vrstama. Važno je i to što je metodologija projekta etički osmišljena: psi učestvuju dobrovoljno, uz poverenje i pozitivno pojačanje, što poboljšava dobrobit životinja i kvalitet naučnih podataka.
Uspeh projekta inspirisao je istraživače širom sveta da primene slične humane pristupe pri proučavanju kognicije i emocija kod drugih životinja. Javnost je takođe postala osetljivija na emotivnu kompleksnost domaćih ljubimaca — mnogi vlasnici sada imaju naučne dokaze koji potvrđuju ono što su već osetili: psi su sposobni za prave društvene veze zasnovane na poverenju i naklonosti.
Zaključak: Bernsova istraživanja pokazuju da se kod mnogih pasa mogu prepoznati emocionalne reakcije usmerene ka ljudima, čime se produbljuje razumevanje odnosa između ljudi i pasa i podstiče etičko postupanje u naučnom radu sa životinjama.
Pomozite nam da budemo bolji.
