Dognosis iz Bengaluru obučava pse opremljene senzorima i koristi AI da pretvori njihove reakcije na mirise u podatke za otkrivanje raka. U studiji sa više od 1.500 učesnika kompanija je prijavila tačnost preko 90% za sedam tipova raka. Projekat kombinuje tehnologiju, saradnju sa državnim medicinskim institucijama i fokus na dobrobit pasa, ali nezavisni stručnjaci pozivaju na veće i realne studije pre šire primene.
Psi i AI Protiv Raka: Kako Startap Iz Bengaluru Uči Pse Da Njuše Tumore U Dahu
A growing body of global research suggests dogs can be trained to detect cancer and other human illnesses (Idrees MOHAMMED)
Kada spasilački pas Chloe ne trči po travnjacima farme blizu tehnološkog centra Bengaluru, provodi vreme učeći da nanjuši rak u ljudskom dahu — uz pomoć veštačke inteligencije i opreme kojom se beleže njene reakcije.
Chloe je opremljena 3D-odštampanom kacigom i prslukom sa senzorima koji prate moždanu aktivnost, disanje i govor tela. Ona je deo eksperimentalnog projekta startup‑kompanije Dognosis koja nastoji da pretvori pseći njuh u neinvazivni, pristupačan skrining test za rak.
Kako funkcioniše test
Metoda je jednostavna: pacijent diše u pamučnu masku oko 10 minuta, maska se zatim zapečati i prenese u laboratoriju — uzorci do pasa ne dolaze u prisustvu pacijenata. Psi imaju oko 300 miliona receptora mirisa, naspram približno pet miliona kod ljudi, što im daje potencijalno veliku osetljivost na promene u hemijskom sastavu tela izazvane bolešću.
Studija i preliminarni rezultati
Dognosis je objavio studiju koja obuhvata više od 1.500 učesnika iz šest bolnica u saveznoj državi Karnataka, objavljenu u Journal of Clinical Oncology. Kompanija je prijavila tačnost veću od 90% pri detekciji sedam glavnih tipova raka i planira testiranja u realnim programima i komercijalno lansiranje naredne godine.
"Za sat vremena mogu da izvedu na hiljade njuškanja. Svako njuškanje može da proceni jedan uzorak," rekao je ko-osnivač Akash Kulgod.
Trening pasa i etika
U timu se nalazi oko 15 pasa — najčešće biglovi, ali i malinoi i mešanci ovčara — dovedeni iz azila ili od ovlašćenih odgajivača. Psi nose prilagođene kacige za prikupljanje podataka i rade na platformama nazvanim "Sniffspace" opremljenim automatskim dozatorima poslastica. Radni period je ograničen na oko 30–45 minuta dnevno, uz fokus na dobrobit životinja i pozitivno pojačanje tokom obuke.
Itamar Bitan, Kulgodov ko-osnivač koji je radio u izraelskoj specijalnoj jedinici za rad sa psima, opisuje obuku: psi se nagrađuju kada prepoznaju "specifičan miris" povezanu sa uzorkom. Različiti psi reaguju na različit način — od direktnog trčanja do hranilice do zamrzavanja ili češljanja uzorka — ali cilj je da mašina dosledno interpretira te reakcije.
Šta kažu stručnjaci
Nezavisni onkolozi u Bengaluru izražavaju oprezni optimizam. Santhosh Kumar Devadas ocenjuje studiju kao "obećavajuću, rani signal", ali naglašava potrebu za većim, nezavisnim istraživanjima pre nego što se izvede konačan zaključak. Neelesh Reddy upućuje na potrebu realnih kliničkih implementacija da bi se procenila stvarna korisnost za pacijente.
Mogućnosti i ograničenja
U kontekstu Indije, gde je rano otkrivanje raka veliki javnozdravstveni izazov — procenjuje se da će približno jedan od devet ljudi razviti rak — niskobudžetni, široko dostupni skrining testovi mogu značajno doprineti ranom otkrivanju. Ipak, ključno je potvrditi rezultate na većim i raznolikijim populacijama, utvrditi pouzdanost u stvarnim uslovima i dobiti regulatorna odobrenja pre masovne primene.
Zaključak: Ideja da se pseći njuh, podržan AI‑analitikom, iskoristi za rano otkrivanje raka je inovativna i obećava, ali trenutno zahteva dodatnu verifikaciju i kliničku validaciju pre nego što postane standardna zdravstvena praksa.
Pomozite nam da budemo bolji.
