Nova analiza satelitskih i opservatorijskih podataka pokazuje da je, od 2010. do oko 2020. godine, tok tečnog gvožđa u delu spoljašnjeg jezgra ispod Tihog okeana iznenada promenio smer i tekao ka istoku. Studija, koja obuhvata podatke iz perioda 1997–2025 (uključujući ESA Swarm i CryoSat-2), sugeriše da su velikoskale cirkulacije jezgra manje stabilne nego što se ranije smatralo. Naučnici nastavljaju da prate promene kako bi utvrdili da li je reč o kratkotrajnoj fluktuaciji, ponavljajućoj oscilaciji ili novom stanju ravnoteže.
Neočekivana promena toka u spoljašnjem jezgru: šta su otkrili sateliti i zašto je to važno
Spoljašnje tečno jezgro Zemlje igra ključnu ulogu u održavanju života na planeti. Na oko 2.900 km ispod površine nalazi se ogromno "more" rastaljenog gvožđa koje kruži oko čvrstog unutrašnjeg jezgra; taj pokret generiše Zemljino magnetno polje i štiti nas od štetnog kosmičkog zračenja.
Neočekivana promena smera ispod Pacifika
Novo istraživanje zasnovano na arhivskim podacima prikupljenim između 1997. i 2025. godine — uključujući merenja sa misija ESA Swarm i CryoSat-2, kao i podatke iz nemačke misije CHAMP, danske misije Ørsted i zemaljskih magnetometarskih opservatorija — otkriva iznenadnu promenu u tokovima spoljašnjeg jezgra.
U delu ispod Tihog okeana, masa bogata gvožđem naglo je promenila smer oko 2010. godine: umesto uobičajenog zapadnog kretanja, ta masa je približno deceniju snažno tekla ka istoku, a zatim je oko 2020. godine oslabljela.
Šta to znači za razumevanje Zemljinog jezgra?
Ovi nalazi ukazuju da su velike (velikoskalne) cirkulacije u spoljašnjem jezgru manje stabilne nego što se ranije verovalo. Promena tako velike strukture postavlja ključna pitanja o međudelovanju unutrašnjeg i spoljašnjeg jezgra: da li su u unutrašnjem jezgru nastale promene koje su prouzrokovale preokret u spoljašnjem sloju, ili je reč o kratkotrajnoj fluktuaciji?
„Velika promena smera toka ispod Pacifika postavlja nova pitanja o ponašanju duboke unutrašnjosti Zemlje,“ rekao je Frederik Dahl Madsen, doktorand Univerziteta u Edinburgu i vodeći autor studije.
Madsen i saradnici ukazuju da dodatni podaci sugerišu postojanje promena u unutrašnjem jezgru koje su mogle uticati na spoljašnje tokove. Naučnici sada nastoje da utvrde da li je reč o kratkotrajnoj fluktuaciji, delu periodične oscilacije ili prelasku u novu stabilnu ravnotežu u cirkulaciji jezgra.
„Ovo istraživanje postavlja intrigantna pitanja o tome kako su najdublji slojevi Zemlje dinamički povezani,“ rekla je Elisabetta Iorfida iz misije ESA Swarm. „Svemirske misije nam daju sve detaljniju sliku procesa koji se odvijaju duboko unutar planete.“
Zašto je to važno za nas?
Razumevanje dinamike jezgra važno je za praćenje i predviđanje promena u Zemljinom magnetnom polju, koje utiče na navigacione sisteme, satelite i nivo izloženosti biosfere kosmičkom zračenju. Kontinuirano praćenje pomoću satelita i opservatorija biće presudno za razjašnjenje prirode ove promene i njenih posledica.
Napomena: Studija je objavljena u časopisu Journal of Studies of Earth’s Deep Interior i koristi višedecenijske podatke iz različitih izvora kako bi mapirala ovo neuobičajeno ponašanje unutrašnjih slojeva Zemlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
