Rat SAD-a i Izraela protiv Irana Rastrgao Irak: Tajne Baze, Dron Napadi i Pritisak Na Novog Premijera

Uprkos važećem prekidu vatre, rat koji je pogodio Bliski istok i dalje ostavlja duboke posledice u Iraku, koji se izdvaja kao jedno od najaktivnijih i najkompleksnijih bojišta.

Poslednjih nedelja pojavile su se tvrdnje o tajnim izraelskim bazama na zapadu Iraka koje su navodno korišćene kao polazne tačke za operacije protiv Irana. Istovremeno, iračke teritorije su iskorišćene za napade dronovima usmerene na Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, dok su se u severnim, poluautonomnim oblastima zadržale iranske kurdske borbene formacije—grupe koje su u jednom trenutku bile predmet očekivanja kao mogući saveznici SAD i Izraela.

Sve se to dešava dok novu vladu u Bagdadu predvodi 40-godišnji biznismen Ali al‑Zaidi, koji je 14. maja stupio na dužnost u veoma nestabilnom političkom i bezbednosnom okruženju. Irak, zemlja od gotovo 50 miliona stanovnika, nalazi se između uticaja globalnih sila i regionalnih rivalstava.

Members of Iraq’s pro-Iran paramilitary group Hezbollah Brigades (Kataeb Hezbollah) gather in a mourning procession for one of their comrades who was killed the previous day in a strike in Basra, during the funeral in Baghdad on April 8.

Zašto je Irak danas posebno ranjiv

Analitičari ističu da je Irak od 2003. postao glavna arena međuregionalnih i međunarodnih rivalstava. Ali Mamouri, istraživač na Deakin University, ukazuje da aktuelni sukob SAD–Izrael protiv Irana dodatno zaoštrava ranjivost Iraka: „Izveštaji o izraelskoj aktivnosti u zapadnom Iraku, operacijama milicija koje lansiraju dronove sa iračke teritorije i prisustvu iranskih kurdskih opozicionih grupa na severu ukazuju na istu realnost: Irak nije izvan rata. On je već deo njegove geografske slike, iako vlada zvanično pokušava da ostane neutralna.”

Dugogodišnja strategija Bagdada bila je da zadrži balansirane odnose i ograniči ulogu naoružanih grupa; ta politika je delimično funkcionisala do februara 2026. Međutim, ubistvo iranskog vrhovnog vođe Alija Khameneija i reakcije koje su usledile ojačale su pritisak na iračku stabilnost i naveli neke oružane frakcije da intenziviraju napade na američko prisustvo u zemlji.

Milicije, država i rizik unutrašnjeg konflikta

Iračka vojska je ojačala otkako se borila protiv Islamske države, ali vojna konfrontacija sa proruskim milicijama nosi velike rizike. Mnoge od tih formacija imaju političke veze, ulogu u ekonomiji, pristup naoružanju i, kako tvrde posmatrači, podršku iz Irana. Shirwan Hindreen Ali iz ACLED-a upozorava da bi oružani obračun mogao da preraste u novi interno-sektaški sukob ili da podseti na rat protiv Islamske države.

Iraq’s Prime Minister Ali al-Zaidi, speaks to Iraqi lawmakers before submitting his government in Baghdad, May 14.

Tokom aktivne faze sukoba pre prekida vatre, ACLED je zabeležio oko 128 vazdušnih ili dronskih udara u Iraku usmerenih na proruske grupe, dok iračke milicije učestvuju u desetinama napada na države Zaliva—prema izvorima, više od 65 zabeleženih incidenata, uz napomenu da je stvarni broj verovatno viši.

Posledice za spoljnu politiku i ekonomiju

Napadi koji polaze iz iracke teritorije narušili su poverenje susednih država i ograničili prostor za diplomatsko i ekonomsko približavanje Bagdada Zalivu. Strane investicije i planirani događaji, poput Samita Arapske lige u Bagdadu 2025, sada se suočavaju sa višim političkim rizicima i manjim strpljenjem od regionalnih partnera.

Pred izazovima: premijer Ali al‑Zaidi

Zaidi je došao na vlast kao kompromisni kandidat i već se suočava sa pritiscima iz Vašingtona da ograniči uticaj milicija, dok istovremeno nema jedinstvenog oruđa za brzo ili sveobuhvatno rešenje problema na terenu. Stručnjaci smatraju da jedino sveobuhvatno regionalno ili međunarodno rešenje koje uključuje i garancije po pitanju iračke teritorije može otvori prostor za postupno stavljanje oružanih grupa pod državnu kontrolu.

Hamzeh Hadad, saradnik u CNAS-u: „Ubistvo iranskog vrhovnog vođe brzo je otežalo iračkoj vladi održavanje mira, jer su grupe sa bliskim vezama sa Iranom reagovale napadima na američko prisustvo u Iraku.”

Ukoliko sukob ponovno eskalira, rizik da Irak postane aktivno bojište ponovo je značajan—posebno jer su veze Irana sa iračkim milicijama duboke i institucionalizovane.

Zaključak: Irak danas balansira između spoljnog pritiska i unutrašnjeg rascepa. Novi premijer mora da traži kombinaciju diplomatskih garancija, unutrašnje političke podrške i postepenih reformi u bezbednosnom sektoru kako bi sprečio dalje urušavanje stabilnosti.