Upozorenje: Sagorevanje Satelita i Emisije Raketa Već Mogu Menjati Klimu Zemlje

Ideja da ljudi namerno menjaju atmosferu kako bi ublažili klimatske promene — na primer zasipanje oblaka reflektujućim česticama da bi se smanjila količina sunčeve svetlosti — ostaje duboko kontroverzna. Takav geoinženjering može delovati kao kratkoročno rešenje, ali nosi veliki rizik neočekivanih i teških posledica, zbog čega naučnici pozivaju na izuzetnu opreznost.

Međutim, nova studija objavljena u časopisu Earth's Future upozorava da se jedan oblik "neplaniranog geoinženjeringa" već dešava: sagorevanje satelita i emisije iz lansiranja raketa oslobađaju čestice i metale koji smanjuju količinu sunčeve svetlosti koja dospeva do površine Zemlje. Ako industrija svemirskih lansiranja nastavi trenutnim tempom, akumulirani efekti mogu postati dovoljno veliki da utiču na globalnu klimu.

Eloise Marais, vodeća autorka studije i profesor atmosferske hemije na University College London, upozorava: "Zagađenje koje proizvodi svemirska industrija je kao mali, neregulisani eksperiment geoinženjeringa koji bi mogao imati mnoge neočekivane i ozbiljne posledice po životnu sredinu."

U poslednjih nekoliko godina broj lansiranja se ubrzao: kompanije kao što su SpaceX i Blue Origin postavljaju velike megakonstelacije satelita u orbitu. Mnogi od tih satelita su dizajnirani da budu kratkotrajni — deorbitiraju se i sagorevaju u atmosferi nakon nekoliko godina, što znači da se atmosferski uticaj stalno obnavlja i akumulira.

Glavni nalazi studije

Autori su modelirali emisije i zagađivače koji nastaju sagorevanjem satelita deorbitovanih u periodu 2020–2022. Ključni rezultati su:

• Sateliti su 2020. činili oko 25% ukupnog klimatskog uticaja svemirske industrije, a procenjuje se da će njihov udeo porasti na 42% do 2029.
• Akumulirani zagađivači oslobođeni pri sagorevanju satelita mogli bi proizvesti efekte slične nekim pristupima solarnog geoinženjeringa, poput ubrizgavanja aerosola.
• Lansiranja raketa emituju čestice čađi koje, za razliku od prizemne čađi, mogu ostati u gornjim slojevima atmosfere godinama. Studija procenjuje da će do 2029. godišnje biti emitovano oko 870 metričkih tona čađi — što je približno jednako količini čađi koju ispuštaju putnički automobili u UK.
• Pri sagorevanju satelita oslobađaju se metali kao što su olovo i aluminijum, a ranija istraživanja ukazuju na mogućnost da takvi zagađivači utiču na hemiju atmosfere i potencijalno ugroze ozonski omotač.

Šta to znači i koje su preporuke

Autori naglašavaju da je trenutni uticaj još relativno mali, što daje priliku da se deluje rano: da se sprovedu dalja istraživanja, poboljša monitoring emisija iz svemirskih aktivnosti i uvedu efikasnije regulative za deorbitovanje i upravljanje satelitima. Bez takvih mera, rast megakonstelacija i sve učestalija lansiranja mogli bi da dovedu do nepredviđenih klimatskih i ekoloških posledica.

"Trenutno je uticaj na atmosferu mali, pa još imamo šansu da delujemo rano pre nego što problem postane ozbiljniji i teže poništiv ili popravljiv," kaže Marais. "Do sada je bilo ograničenih napora da se ovaj tip zagađenja efikasno reguliše."

Studija ne predlaže da se automatski zaustave lansiranja, ali poziva na hitnu procenu rizika i međunarodnu raspravu o pravilima za emisije iz svemirskih aktivnosti — posebno zbog brzog rasta megakonstelacija i planova za dalji porast broja satelita.

Za čitaoce u Srbiji: Tema je relevantna i lokalno jer globalne promene u atmosferi utiču na ceo planetarni sistem. Pratiti međunarodne regulative i kako velike kompanije upravljaju životnim ciklusom satelita važno je i za regionalne naučne i regulatorne institucije.