Analiza podataka GOES satelita za period 1975–2025 ukazuje na povećan rizik od „superflare“ erupcija (S-klasa, >X10). Naučnici su identifikovali dve ključne ciklične oscilacije (≈1,7 i 7 godina) čije poklapanje značajno povećava verovatnoću ekstremnih baklji. Glavni rizični prozori su sredina 2025.–sredina 2026. (južna hemisfera) i početak–sredina 2027. (severne latitudе). Mogući udari mogu ozbiljno uticati na satelite, GPS, radio-komunikacije i elektro-mreže, pa su potrebna unapređenja sistema ranog upozoravanja.
Naučnici Upozoravaju: Sunce Može Proizvesti „Superflare“ — Rizični Periodi 2025–2027
NASA’s Solar Dynamics Observatory captured this image of a solar flare — seen as the bright flash toward the upper middle — on Feb. 4, 2026.NASA/SDO
Posmatranja i analiza skoro 50 godina podataka o sunčevoj aktivnosti ukazuju na povećan rizik od ekstremno snažnih sunčevih erupcija, tzv. „superflare“ događaja, koji mogu poremetiti satelite, telekomunikacije, GPS i elektroenergetske mreže, ali i predstavljati opasnost za astronaute.
Šta je „S-klasa“ ili superflare?
S-klasa označava erupcije jače od X10 po standardnoj skali solarnih baklji. Iako su takvi događaji retki, mogu imati ozbiljne posledice po infrastrukturu i sisteme oslanjane na svemirske i radio veze.
A geomagnetic storm lights up the night sky above the Bonneville Salt Flats on May 10, 2024 in Wendover, Utah. Places as far south as Alabama and parts of Northern California were expected to see the aurora borealis, also known as the northern lights from a powerful geomagnetic storm that reached Earth. (Photo by Blake Benard/Getty Images)Getty Images
Kako su naučnici došli do ovih procena?
Međunarodni tim predvodjen naučnicima sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM) analizovao je podatke sa Geostacionarnih operativnih meteoroloških satelita (GOES) za period 1975–2025 i identifikovao 37 S-klasnih superbaklji u prethodnim solarnim ciklusima. Autori rada, objavljenog u Journal of Geophysical Research: Space Physics, razvili su probabilistički model koji kombinuje prepoznavanje cikličnih ritmova Sunca i metode mašinskog učenja kako bi označio periode i solarne regione sa povećanim rizikom.
Otkrivene solarne ose i prognostički prozori
Tim je u podacima pronašao dva ponavljajuća ritma — približno 1,7-godišnji i sedmogodišnji ciklus — povezana sa velikim oscilacijama u sunčevom plazmatskom omotaču (magneto-Rossby talasi). Kada se oba ciklusa poklope u pozitivnoj fazi, verovatnoća za pojavu S-klase raste značajno.
ESA's Sun-explorer Solar OrbiterESA/Medialab
Na osnovu toga, naučnici su identifikovali dva glavna rizična prozora u okviru Solarnog Ciklusa 25: sredina 2025. — sredina 2026. (pretežno južna solarna hemisfera) i početak — sredina 2027. (premeštanje prema severnim solarnim latitudama). Metod može pružiti operaterima svemirskog vremena i menadžerima satelita upozorenje jedan do dve godine unapred o većem riziku ekstremnih događaja.
Primeri i nedavni događaji
Najjača registrovana baklja u 2026. do sada je X8.3, koja je zabeležena 1. februara — jaka, ali ispod praga S-klase. Tokom maja 2024. naučnici su detektovali nekoliko velikih erupcija na Sunčevoj dalekoj strani, procenjenih intenziteta X11.1 i X16.5, koje bi zadovoljavale kriterijume S-klase da su bile usmerene prema Zemlji. Takođe, 10–11. maja 2024. zabeležena je G5 geomagnetička oluja — najjača od 2003. — koja je izazvala auroru vidljivu globalno, ali je došlo do iznenađenja jer precizna najava nije bila moguća.
Mogući uticaji na Zemlju i svemirske misije
Direktan udar S-klase erupcije mogao bi oštetiti satelite, poremetiti GPS i radio-komunikacije, a u ekstremnim slučajevima dovesti do širokih prekida u napajanju. Autori studije takođe upozoravaju na posledice za planiranje budućih ljudskih letova u svemir; iako je neposredna opasnost za završene misije kao što je Artemis II prošla, sledeće probe i misije (npr. Artemis III i IV) treba planirati uzimajući u obzir povećan rizik u identifikovanim periodima.
Preporuke i zaključak
Autori naglašavaju potrebu za unapređenjem sistema ranog upozoravanja, boljom zaštitom satelita i kritične infrastrukture i koordinacijom između svetskih agencija (NASA, NOAA, ESA i druge). Iako nisu u mogućnosti da precizno predvide tačan trenutak izbijanja baklje, novi probabilistički pristup omogućava planiranje i pripremu za povećane rizike u narednim godinama.
Pratite zvanične prognoze svemirskog vremena i preporuke operatora satelita i elektrodistributera — rani alarm i adekvatne zaštitne mere mogu umanjiti štetu od potencijalnog superflera.
Pomozite nam da budemo bolji.
