U Delegaciji EU u Podgorici, uz posredovanje ambasadora Johana Satlera, zvanično je razgovarano o mogućem povratku DPS‑a u rad skupštinskih odbora i povratku mesta potpredsednika Skupštine. Brisel poručuje da bez šire parlamentarne podrške, uključujući i DPS, neće biti moguće izvesti ustavne i velike pravosudne reforme koje zahtevaju dvotrećinsku većinu. Zakoni o ANB i izmenama unutrašnjih poslova ostaju na snazi uprkos kritikama zbog rizika po privatnost i prava građana, dok Vlada tvrdi da su izmene neophodne za zatvaranje Poglavlja 24 u pristupnim pregovorima sa EU.
Brisel Traži Povratak DPS‑a U Skupštinske Odbore — EU Pritisak Zbog Ustavnih i Pravosudnih Izmena
© Влада Црне Горе
U Delegaciji Evropske unije u Podgorici, uz posredovanje ambasadora Johana Satlera, juče je održan sastanak premijera Milojka Spajića, predsednika Skupštine Andrije Mandića i predstavnika ključnih opozicionih partija radi razgovora o mogućem povratku Demokratske partije socijalista (DPS) u rad skupštinskih odbora i o mestu potpredsednika Skupštine.
Ko je prisustvovao
Na sastanku su, pored Spajića i Mandića, učestvovali: Adrian Vuksanović (HGI), Danilo Šaranović i Boris Bogdanović (Demokratska Crna Gora), Nik Đeljošaj, Boris Pejović i Vasilije Čarapić (PES), Damir Šehović (SD), Danijel Živković (DPS), Miloš Konatar (URA) i Jasmin Ćorović (Bošnjačka stranka).
Poruka iz Brisela
Prema izveštaju RTCG i izvorima iz diplomatije, moguć povratak DPS‑a u odbore i obnavljanje mesta potpredsednika Skupštine sagledava se kao ključan za dobijanje dvotrećinske većine potrebne za ustavne promene i velike reforme. Kako je naveden izvor za RTCG, „reforma pravosuđa, izmene Zakona o bezbednosnim službama i šire institucionalno usklađivanje sa standardima Evropske unije zahtevaju dvotrećinsku većinu u parlamentu, a bez DPS‑a takvu većinu trenutno nije moguće obezbediti”.
Zakoni O ANB I Unutrašnjim Poslovima
Po nezvaničnim informacijama, zakonski okviri koji uređuju Agenciju za nacionalnu bezbednost (ANB) i izmene Zakona o unutrašnjim poslovima ostaju na snazi. Usvajanje tih izmena početkom marta izazvalo je višesatnu i burnu raspravu u Skupštini: opozicija upozorava na rizike zloupotrebe i nadzora nad građanima, dok predstavnici Vlade tvrde da su reforme neophodne za modernizaciju sistema i napredak u pristupnim pregovorima sa EU.
Kritičari Zakona o ANB navode da postojeće odredbe otvaraju prostor za zloupotrebu ličnih podataka i da zakon nije u potpunosti usklađen sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR).
Što se tiče izmena Zakona o unutrašnjim poslovima, deo stručne javnosti i opozicionih poslanika smatra da su neke od predloženih odredbi u suprotnosti sa ustavnim pravima, posebno prava na odbranu i pretpostavku nevinosti. Vlada, kao predlagač, brani izmene tvrdnjom da su neophodne za zatvaranje Poglavlja 24 u pregovorima sa EU i ukazuje da stav Evropske komisije ostavlja prostor za naknadne prilagodbe.
Šta sledi
Crna Gora i dalje sebe predstavlja kao jednog od lidera u procesu pristupanja EU, a zvaničnici najavljuju nameru da zatvore sva pregovaračka poglavlja do kraja godine. Pitanje povratka DPS‑a u parlamentarne tokove ostaje centralno — kako zbog unutrašnje političke stabilnosti, tako i zbog proceduralne potrebe za dvotrećinskom većinom pri ključnim ustavnim i zakonodavnim reformama.
Pomozite nam da budemo bolji.
