Vladajući BJP u Indiji naložio je otvaranje detencionih centara u Zapadnom Bengalu za navodne neregulisane migrante, uključujući Bangladešane i rohingye. Naredba, zasnovana na principu "detect, delete, deport", izazvala je strah od proizvoljnih deportacija i etničkog profilisanja. Kritičari podsećaju na slične prakse u Asamu, gde su bile prijave prisilnih povrataka bez pravilnog pravnog postupka. Aktivisti pozivaju na pravne garancije i međunarodni nadzor.
Indija Naložila Otvaranje Detencionih Centara u Zapadnom Bengalu — Strah Od Masovnih Deportacija
Bharatiya Janata Party supporters celebrate after taking a lead during vote counting for the West Bengal Legislative Assembly elections in Kolkata in May. The BJP won power in the eastern state for the first time since the country's independence in 1947 (Dibyangshu SARKAR)(Dibyangshu SARKAR/AFP/AFP)
Vladajuća hindu-nacionalistička partija Bharatiya Janata Party (BJP) izdala je naredbu da se u saveznoj državi Zapadni Bengal otvore detencioni centri za neregistrovane migrante, uključujući navodne državljane Bangladeša i rohingya izbeglice, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućih proizvoljnih deportacija i etničkog profilisanja.
Šta nalaže naredba
Naredba dolazi nekoliko dana nakon što je BJP prvi put preuzeo vlast u Zapadnom Bengalu od sticanja nezavisnosti 1947. godine. Lokalnim vlastima naređeno je da formiraju "holding centre" za "uhapšene strance" koji čekaju deportaciju, u okviru politike koju vlada sumira kao princip "detect, delete, deport".
"Ilegalne migracije imaju bezbednosne i socio-ekonomske posledice koje često prevazilaze rad organa gonjenja," navodi se u dokumentu.
Reakcije i zabrinutosti
Odluka je pojačala strahove među oko 35 miliona muslimana u Zapadnom Bengalu, među kojima su mnogi kulturno i jezički povezani sa susednim Bangladešom. Kritičari ukazuju na retoriku nekih partijskih zvaničnika koji su ranije Bangladeške migrante nazivani "infiltratorima" i dovode u pitanje nameru i način sprovođenja politike.
Posebnu zabrinutost izaziva uključivanje rohingya izbeglica, koje su ranije bili meta prisilnih povrataka u Mjanmar — postupaka koje su humanitarne organizacije kritikovalе kao moguće kršenje međunarodnih pravila o azilu.
Presedan iz Asama
BJP je slične mere primenio u državi Asam, gde su sprovedene opsežne identifikacione kampanje, masovna zadržavanja i optužbe za etničko profilisanje. Aktivisti za ljudska prava tvrde da su stotine ljudi iz Asama deportovane u Bangladeš bez odgovarajućeg pravnog postupka, a pojedini slučajevi su opisani kao nasilna prebacivanja preko granice.
Uz to, nedavne izmene u Asamu — uključujući zakone koji ciljaju poligamiju i izmene ličnih verskih propisa — dodatno podižu zabrinutost da bi manjinske zajednice mogle biti dodatno marginalizovane.
Šta sleduje
Pravni izazovi su već pokrenuti u nekim slučajevima, dok su međunarodne i domaće organizacije pozvale na transparentnost, poštovanje postupaka i nadzor kako bi se sprečile proizvoljne deportacije i kršenja ljudskih prava. Vlada, s druge strane, brani meru kao neophodnu za kontrolu ilegalnih migracija i zaštitu bezbednosti i ekonomskih interesa.
Zaključak: Naredba otvara nove izazove u pogledu ljudskih prava, statusa izbeglica i međudržavnih odnosa u regionu. Ključno će biti praćenje sprovođenja, pravne garancije za zadržane osobe i uloga sudstva i civilnog društva u zaštiti prava najugroženijih.
Pomozite nam da budemo bolji.
