Volonteri među migrantskim radnicima u Bejrutu organizovali su kuhinje, skladišta i distribuciju pomoći nakon izbijanja sukoba 2. marta. REMAN i Tres Marias preusmerile su napore da podrže skoro 1.500 volontera i raseljene porodice, dok neke kuhinje spremaju oko 150 toplih obroka dnevno. Prema IOM-u, u Libanu živi oko 164.000 migranata iz više od 80 nacionalnosti, većinom žena.
Migranti u Bejrutu Organizuju Kuhinje i Pomoć: Volonteri Spremaju Tople Obroke i Skloništa Tokom Rata
A volunteer serves food at REMAN, an organisation supporting migrant workers (Chantale SALAMEH)(Chantale SALAMEH/AFP/AFP)
U prometnom centru u Bejrutu, migranti-volonteri neumorno pripremaju obroke i pakete pomoći za one najugroženije otkako je sukob između Izraela i Hezbolaha izbio 2. marta. Miris bamiје koja krčka i zvukovi šivalica ispunjavaju prostor dok ljudi dolaze po vrele tanjire, kese sa hranom i osnovnim potrepštinama.
Viany De Marceau iz Kameruna, koja vodi nevladinu organizaciju REMAN, kaže:
„Ako mi to ne uradimo, niko neće uraditi za nas.“Poslednjih nedelja njen tim je preusmerio napore kako bi podržao gotovo 1.500 volontera — uglavnom migranata iz Etiopije, Benina, Kenije i drugih zemalja, ali i neke libanske porodice koje su raseljene ili se bore da sastave kraj s krajem.
U centru žene rade na šivaćim mašinama kako bi napravile ćebad, dok drugi pripremaju tanke dušeke za one koji su ostali bez doma. Volonteri ređaju konzerve i začine na police, a kuhinja radi u skoro nema stanke: „Čak i noću ne mirujemo. Telefon ne prestaje da zvoni,“ govori De Marceau, koja ima 33 godine.
U predgrađu Bejruta, u kuhinji koju vodi Tres Marias, Myra Aragon iz Filipina koordinira tim koji sprema oko 150 toplih obroka dnevno. Aragon (52) se priseća da su prvi pozivi za pomoć počeli već u 3:00 ujutru kada je sukob započeo. Njihovi obroci i paketi dele se raseljenima i porodicama pod pritiskom, uprkos ograničenim resursima organizacija.
Na ulicama, migrantske žene često izlaze sa decom noseći plastične kese sa osnovnim namirnicama poput hleba i paste za zube. „Ne možemo samo reći: 'Izvinite, danas vam ne možemo dati hranu jer nemamo šta da skuvamo'. Moramo to da ostvarimo,“ dodaje Aragon.
Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), u Libanu živi približno 164.000 migranata iz više od 80 nacionalnosti, pri čemu su većinu žene. U okolnostima kada sukobi dodatno ugrožavaju pristup poslu i resursima, lokalne migrantske organizacije i zajednice pokazuju organizovanost i solidarnost kako bi ublažile posledice krize.
Šta rade timovi na terenu
- Pripremaju i distribuiraju tople obroke (oko 150 dnevno u nekim centrima).
- Pakovanje i deljenje osnovnih potrepština: hleb, konzervirana hrana, higijena.
- Šivenje ćebadi i pravljenje tankih dušeka za raseljene.
- Koordinacija volontera i hitna distribucija pomoći tokom noći i ranih jutarnjih sati.
Dok se situacija u regionu odvija, priče iz ovih centara podsećaju na snagu lokalne solidarnosti: migranti, iako među najpogođenijima, pokazuju inicijativu i odgovornost prema svojoj zajednici.
Pomozite nam da budemo bolji.
