Igor Simić tvrdi da je određivanje 30‑dnevnog pritvora direktorima srpskih ustanova u Gračanici nastavak institucionalnog pritiska Albinа Kurtija nad Srbima na KiM. Meta su, prema Simiću, rukovodioci školstva i zdravstva — sedam istaknutih ljudi je zadržano u pritvoru. On upozorava na zastrašivanje pred izbore 7. juna, smanjenje broja članova biračkih odbora za 25 i probleme u kontroli glasanja, naročito u Severnoj Mitrovici.
Simić: Pritvor čelnicima srpskih ustanova u Gračanici — nastavak Kurtijevog institucionalnog terora
© SRPSKA LISTA (HO)/TANJUG
Igor Simić, član predsedništva Srpske liste, izjavio je za Tanjug da je određivanje 30‑dnevnog pritvora direktorima srpskih ustanova u Gračanici nastavak pritisaka koje sprovodi lider Prištine Albin Kurti nad Srbima na Kosovu i Metohiji.
Simić ističe da su na udaru pre svega rukovodioci iz dva ključna stuba opstanka srpske zajednice na KiM — školstva i zdravstva. Prema njegovim rečima, sedam uglednih srpskih direktora, ljudi sa ugledom i reputacijom domaćina, zadržano je u pritvoru.
Reč je o ljudima koji vode osnovne i srednje škole, domove zdravlja i Kliničko‑bolnički centar. Oni su, kako tvrdi Simić, zadržani zajedno sa osobama iz kriminalnog miljea u cilju ponižavanja i slamanja otpora zato što služe srpskom narodu i obrazuju i leče srpsku decu.
Optužbe o pritiscima i političkom kontekstu
Simić ocenjuje da su mere usmerene na obeshrabrivanje i zastrašivanje Srba pred izbore zakazane za 7. jun. Navodi da je Albin Kurti, uz podršku Nenada Rašića, shvatio da nema širu podršku u srpskoj zajednici i da pokušava da poveća uticaj primenom pritisaka.
Prema Simiću, Rašić je u prethodna tri izbornа ciklusa dobijao mandate oslanjajući se na podršku albanskih glasova — oko 1.200, pa 1.700 glasova — pa je, kako tvrdi, sada nastala potreba za dodatnim pritiscima kako bi se promenio izborni ishod.
Incidenti u institucijama i izborni problemi
Simić podseća da je 15. marta, zahvaljujući intervenciji državnog vrha i koordinaciji sa međunarodnim predstavnicima, sprečen pokušaj ulaska kosovske policije u srpske obrazovne i zdravstvene ustanove, ali tvrdi da je naknadno došlo do upotrebe policije unutar tih institucija.
On takođe ukazuje na smanjenje broja članova biračkih odbora iz Srpske liste — za 25 u odnosu na decembarske izbore. U Severnoj Mitrovici, kako navodi, na šest od 22 biračka mesta nema nikakve kontrole, što utiče na oko 6.000 birača i otežava praćenje izbornog procesa.
Simić tvrdi da su prvi put od 1999. predsednici opštinskih izbornih komisija imenovani bez učešća Srba i da su među njima zaposleni Ministarstva unutrašnjih poslova koji rade u administrativnim poslovima, a ne službenici Centralne izborne komisije. Dodaje da su brojni srpski kandidati odbijeni pod obrazloženjem nedostatka iskustva, iako su imali višegodišnje učešće u biračkim odborima.
Pravni aspekti i reakcije
Simić ocenjuje da bi suspenzije radnika u ustanovama trebalo tretirati kao radno‑pravni spor, a ne kao krivični predmet. Komentarišući odluku Vrhovnog suda koji je odbio žalbu Srpske liste na potvrdu izborne liste Nenada Rašića, Simić navodi da se ta lista prijavila kako bi osvojila poslanicka mesta rezervisana za Srbe.
Podaci i tvrdnje izneseni u izjavi Simića predstavljaju njegovu verziju događaja; nadležni organi i prištinske institucije imaju drugačije stavove i pravni postupak je u toku.
Pomozite nam da budemo bolji.
