Pet meseci u misiji: Astronaut Mike Fincke je u januaru nakratko izgubio sposobnost govora na ISS‑u, epizoda od oko 20 minuta. NASA je skratila misiju Crew‑11 i vratila posadu na Zemlju 15. januara zbog zabrinutosti za zdravlje. Stručnjaci navode da mikrogravitacija i pomeranje telesnih tečnosti mogu poremetiti protok krvi i izazvati prolazne neurološke simptome. Za buduće misije u dubokom svemiru potrebna je veća medicinska autonomija, napredna dijagnostika i personalizovani pristupi.
Astronaut Nakratko Izgubio Glas Na ISS‑u — Šta To Znači Za Duge Misije?
NASA astronaut Mike Fincke, a member of the SpaceX Crew-11 mission, suffered a medical episode in space. - Miguel J. Rodriguez Carrillo/AFP/Getty Images
Pet meseci nakon početka svoje četvrte misije na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), veteran NASA astronaut Mike Fincke je tokom večere, dan pre planiranog izlaska u otvoreni svemir, iznenada nakratko ostao bez mogućnosti govora. Epizoda je trajala oko 20 minuta; Fincke nije prijavio bol, ali je postao uznemiren, pa su kolege i protokoli spasili situaciju.
Mike Fincke, second from the left in the top row, with the rest of the Expedition 74 crew aboard the ISS, a few weeks before he experienced a medical episode. - NASA
Brza reakcija posade i povratak kući
Ekipa na ISS‑u je odmah reagovala, koristila stanicni ultrazvučni aparat i konsultovala se sa stručnjacima sa Zemlje. Zbog zabrinutosti za zdravlje astronauta, NASA je odlučila da skrati misiju SpaceX Crew‑11: kapsula se bezbedno vratila na Zemlju 15. januara, otprilike osam dana nakon epizode. To nije bila hitna evakuacija u roku od sati, ali je Fincke postao prvi od preko 290 posetilaca ISS‑a koji se vratio ranije zbog zdravstvenog razloga.
The SpaceX Dragon Endeavour spacecraft shortly after it returned to Earth with Crew-11 astronauts Zena Cardman, Mike Fincke, Kimiya Yui and Oleg Platonov aboard. - Bill Ingalls/NASA
Mogući uzroci i medicinski kontekst
NASA je sačuvala većinu medicinskih detalja u skladu sa politikom privatnosti. Fincke je kasnije rekao da su simptomi verovatno povezani sa uslovima u svemiru, ali nije izneo formalnu dijagnozu. Stručnjaci ističu da mikrogravitacija menja raspodelu telesnih tečnosti — krv i tečnosti se pomeraju prema glavi — i to može poremetiti protok krvi, izazvati otoke u glavi i dovesti do privremenih neuroloških epizoda.
The early return of Crew-11 for medical reasons was the first in the history of the International Space Station. - NASA
„Okruženje svemira može uticati skoro na svaki aspekt tela,”
Jedna mogućnost su kratkotrajne ishemijske epizode (TIA), koje izazivaju prolazne neurološke simptome, uključujući privremeni gubitak govora, vrtoglavicu ili konfuziju, ali obično ne ostavljaju trajne posledice. Studija iz 2019. na 11 astronauta pokazala je da su kod pojedinih posmatranih slučajeva zabeleženi stagnirajući ili obrnuti protok krvi, a u nekim slučajevima i ugrušci.
A view of the moon from inside the Artemis II spacecraft. - NASA
Ostali svemirski zdravstveni rizici
Pomeranje telesnih tečnosti je takođe povezano sa SANS (spaceflight‑associated neuro‑ocular syndrome), stanjem koje utiče na zadnji deo oka i vid — NASA procenjuje da ga je oko 70% astronauta na ISS‑u iskusilo. Duži boravak u nultoj gravitaciji dovodi i do gubitka koštane gustine, atrofije mišića, smanjenog volumena krvi, oslabljenog imuniteta i kardiovaskularne dekondicije.
Radijacija i udaljena medicina
Za misije u dubokom svemiru rizici su dodatno pojačani: izloženost kosmičkoj radijaciji povećava rizik od raka i neurodegenerativnih promena, a komunikacioni zastoji (do nekoliko desetina minuta kod Marsa) ograničavaju neposrednu podršku sa Zemlje. To nameće potrebu za većom medicinskom autonomijom, telemedicinom i unapred planiranim protokolima.
Kako se pripremamo za budućnost
Rešenja koja se razmatraju uključuju učenje iz sličnih incidenata, veći udeo medicinskog osoblja u posadama kada je to moguće, unapređenu obuku i tehnologije za samostalnu dijagnostiku (npr. ultrazvuk pod vođenjem iz Zemlje). NASA istražuje i "organ čipove" — miniaturizovane biološke testove koji bi unapred ukazali na potencijalne rizike kod pojedinca i omogućili personalizovane terapije pre dužih misija.
Zaključak: Incident sa Mikeom Finckeom podseća da, iako je reakcija posade i kontrolnog centra bila efikasna, dalje istraživanje i priprema ostaju ključni kada se planira duži boravak ljudi daleko od Zemlje. Svaki takav događaj donosi važne lekcije za medicinu svemirskih letova.
Pomozite nam da budemo bolji.
