Zastranjeli ukrajinski dronovi pojačavaju tenzije na istočnom krilu NATO-a i podižu rizik od slučajne eskalacije

U poslednjih nekoliko nedelja nekoliko ukrajinskih dronova ušlo je u vazdušni prostor baltičkih država — Litvanije, Letonije i Estonije — izazvajući zabrinutost zbog mogućih incidenata sa Rusijom i ukazujući na praznine u odbrani NATO-ovog istočnog krila.

Šta se dogodilo

Ukrajina koristi eksplozivne dronove da bi gađala pomorske ciljeve na ruskim lukama koje prerađuju skoro 40% ruske trgovine naftom i gasom. Više zastranjelih bespilotnih letelica potvrđeno je kao ukrajinsko porekla, ali baltičke države i Kijev tvrde da je Rusija putem elektronskog ometanja — gašenja, blokiranja ili zavaravanja navigacionih sistema — naterala pojedine dronove da skrenu u susedne države.

Incidenti i posledice

Većina dronova nije izazvala materijalnu štetu — obarali su se na otvorenom ili su napustili baltički vazdušni prostor — ali su incidenti povećali napetost. NATO je 19. maja oborio sumnjivi dron u Estoniji, što je, kako je saopšteno, bio prvi put da je misija vazdušnog nadzora u Baltičkim državama upotrebila raketu u odbrani Alijanse.

20. i 21. maja u Litvaniji su zabeleženi alarmi i prekidi u radu skupštinskih aktivnosti zbog približavanja drona Vilnjusu. Takvi događaji su doveli do političkih posledica — u Letoniji je premijerka Evika Silina pod velikim pritiskom nakon promena u vladi vezanih za odbranu.

FILE PHOTO: A crashed drone part at a site near Kablakula village, Estonia May 19, 2026. REUTERS/Ints Kalnins/File Photo

Optužbe i procene

Rusija je optužila baltičke države da omogućavaju Ukrajini da koristi njihov vazdušni prostor za napade; baltičke zemlje i Kijev to odbacuju i tvrde da Moskva računa na takvu retoriku da bi vršila pritisak. Estonski i litvanski zvaničnici očekuju od Ukrajine bolje upravljanje svojim sistemima, dok ukrajinski izvori navode da se vodi "ozbiljna" istraga o tome kako i zašto dronovi skreću.

"Imamo obaveštajne podatke da Rusija to radi namenski," rekao je Heorhii Tykhyi, portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova. Sa druge strane, visoki izvor švedske vojske smatra da Ukrajina ponekad leti dronovima blizu granice, računajući da će Rusija izbegavati ispaljivanje u pravcu NATO teritorije.

Bezbednosni rizici

Incidenti su ukazali na nedovoljnu nadzornu pokrivenost i praznine u sistemima protivvazdušne odbrane duž granice sa Rusijom i Belorusijom. Stručnjaci upozoravaju da takva dinamika povećava rizik od nenamerne eskalacije između velikih sila, naročito u situaciji kada retorika i pomeranja trupa dodatno zaoštravaju tenzije.

Šta ovo znači za region

Baltičke države ostaju čvrste u podršci Ukrajini, ali insistiraju na pojačanom obaziranju pri korišćenju dronova kako bi se izbegli inciden­ti sa saveznicima. NATO i saveznici, uključujući SAD, suočavaju se sa pitanjima o raspoređivanju snaga i obezbeđivanju kontinuiteta kolektivne odbrane, dok diplomatske tenzije i vojna taktika ostaju u fokusu narednih sedmica.

Ključni izvori: izjave zvaničnika iz Estonije, Litvanije i Ukrajine, izveštaji NATO-a i informacije iz nezavisnih vojnih izvora.