Afera 'Tara–Blanka' u srcu Brisela: Zašto Von der Leyen štiti Martu Kos?

Predsednica Evropske komisije Ursula Von der Leyen odbila je da ponovo razmatra optužbe protiv komesarke za proširenje Marte Kos, pozivajući se na saslušanje u Evropskom parlamentu iz novembra 2024. Međutim, nova arhivska otkrića i politički kontekst nameću pitanja koja Brisel zasad zaobilazi.

Nova arhivska otkrića

U martu 2026. slovenački publicista i istraživač Igor Omerza objavio je knjigu „Komesarka“, u kojoj navodi da su dosijei UDBA-e Marte Kos evidentirali dve odvojene kategorije: izvora pod kodnim imenom „Tara“ i kasnije saradnicu označenu kao „Blanka“. Omerza prikazuje arhivske dokumente koji, po njegovoj interpretaciji, ukazuju na dve različite uloge — neformalnog izvoru i formalno vezanoj saradnici.

Reakcija Komisije i kritike

Von der Leyen je u pisanoj odgovoru slovenačkoj poslanici Romani Tomc navela da Komisija neće ponovo otvarati postupak jer su iste tvrdnje bile predmet saslušanja kada je Kos bila kandidatkinja. Tomc je odgovorila da je stav Komisije „arogantan i prazan“, ukazujući na tautologiju: nove činjenice se ignorišu zato što nisu postojale pre saslušanja.

Zašto su beogradski arhivi ključni

Veći deo arhivske građe koja bi mogla rasvetliti ulogu Marte Kos nalazi se u Beogradu, gde su čuvani dosijei saveznih struktura UDBA-e. Tomc je na to ukazala i pitala da li bi eventualna otkrića iz beogradskih arhiva mogla ugroziti kredibilitet komesarke koja vodi pregovore sa Srbijom — državom kandidatkinjom za članstvo u EU.

Sukob interesa

Postoji jasno percipirani sukob interesa: komesarka za proširenje vodi pregovore i proces pristupanja Srbije, dok bi dokumenti u beogradskim arhivima mogli sadržati informacije koje dotičnu osobu kompromituju. Kritičari tvrde da Brisel ne sme ignorisati takav rizik reputacije i integriteta procesa.

Pravni okvir za smenu

Slovenački premijer Janez Janša najavio je zahtev za opoziv Marte Kos, ali pravno gledano nacionalna vlada ne može direktno opozvati evropskog komesara. Mogućnosti za smenu su: dobrovoljna ostavka, kolektivno glasanje o nepoverenju svakoj Komisiji u Evropskom parlamentu ili presuda Suda pravde EU po članu 247 UFEU — obično na predlog Saveta ili Komisije u slučaju teške povrede dužnosti.

Politički kontekst i motivacija

Jedan od mogućih razloga brzog stava Von der Leyen leži u političkoj logici formiranja Komisije: pri izboru komesara iz Slovenije tražena je žena kao kandidat, što je uticalo na tok imenovanja. Kritičari ocjenjuju da je u toj dinamici Brisel možda prebrzo zatvorio pitanje integriteta u interesu kadrovske stabilnosti.

Šta sledi

Opcije kojima bi slučaj mogao biti dodatno razjašnjen uključuju zahtev slovenačke vlade ili evropskih tela za pregled arhiva u Beogradu, formalnu predaju dokumenata iz knjige „Komesarka“ nadležnim institucijama ili pokretanje istrage od strane Komisije. Dok se to ne dogodi, spor će verovatno ostati otvoren i predstavlja test za kredibilitet evropskih standarda integriteta.

Zaključak: Predmet 'Tara–Blanka' postavlja ozbiljna pitanja o transparetnosti, sukobu interesa i postupku koji EU primenjuje pri oceni integriteta vlastitih zvaničnika. Ako se ne pristupi proveri novih dokaza, poverenje u proces proširenja i u same institucije može biti narušeno.