Carl Bildt i Wolfgang Petritsch pozivaju na ukidanje OHR-a i upozoravaju da je institucija, zamišljena kao privremena, tokom decenija postala stalna i izgubila legitimitet. Oni smatraju da refleksno imenovanje naslednika neće rešiti probleme, te predlažu da gašenje OHR-a bude povezano sa jasnom evropskom perspektivom BiH. Kao ključnu meru predlažu prenos nerešenih pitanja (npr. državne imovine) u poglavlja pristupnog procesa ka EU kako bi se podstakle domaće reforme i odgovornost.
Bildt i Petritsch Pozivaju Na Ukidanje OHR-a: Kako Je Privremena Institucija Postala Stalna
Getty © Pierre Crom/Getty Images
Bivši visoki predstavnici u Bosni i Hercegovini, Carl Bildt i Wolfgang Petritsch, pozvali su Evropu da započne proces ukidanja Kancelarije visokog predstavnika (OHR). U autorskom tekstu za Frankfurter Allgemeine Zeitung ističu da ostavka Kristijana Šmita — koga Republika Srpska nije priznavala — pokreće mnogo šire pitanje o budućnosti međunarodnog nadzora nad BiH.
BiH i trideset godina Dejtona
Autori podsećaju da, 30 godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, Bosna i Hercegovina i dalje ostaje u političkom međuprostoru: formalno suverena, a faktički pod međunarodnim nadzorom. Institucija visokog predstavnika zamišljena je kao ad hoc mehanizam koji je pomogao obnovu zemlje posle rata, ali je vremenom postala trajna i, kako navode, izgubila je deo uticaja i legitimiteta.
„OHR je trebao biti privremena institucija; danas je postao trajna struktura koja često oslobađa domaće političare odgovornosti da sami traže održive kompromise.“
Zašto refleksno imenovanje novog predstavnika nije rešenje
Bildt i Petritsch upozoravaju da bi automatsko imenovanje naslednika bilo greška: to ne bi nužno povećalo stabilnost ili legitimitet, već bi moglo samo konzervirati postojeću, vođenu stagnaciju. Dodaju da je međunarodni konsenzus o budućnosti BiH već narušen — Rusija otvoreno odbacuje posebna ovlašćenja visokog predstavnika, a promena stava SAD komplikuje mogućnost šire podrške takvom rešenju.
Predloženi put napred
Autori predlažu dva ključna elementa novog početka: korekciju disfunkcionalnog sistema vlasti u BiH i okončanje posebnog međunarodnog nadzora. Ta reforma, naglašavaju, mora biti tesno vezana za postepeno približavanje evropskim strukturama.
- Reforme ne podrazumevaju radikalno preuređenje Dejtonskog sistema, već realistična prilagođavanja: efikasnije strukture odlučivanja, jasnije nadležnosti i ograničenje trajnih mogućnosti blokade.
- Gašenje OHR-a treba usloviti verodostojnom i obraslom evropskom perspektivom za BiH — povezivanjem ukidanja OHR-a sa napretkom u pristupnim poglavljima EU.
- Pitanja koja su do sada bila predmet stalnih zahteva visokog predstavnika, poput državne imovine, mogli bi biti preneti u odgovarajuća poglavlja pristupnog procesa ka EU.
Geopolitički kontekst
Bildt i Petritsch podsećaju da geopolitičke promene — otvoreno protivljenje Rusije, ali i promena pristupa SAD — znače da bi naredni visoki predstavnik teško stekao veći legitimitet nego prethodnici. Zato predlažu da se umesto trajne međunarodne uprave postavi jasna strategija prelaza na evropsku integraciju.
Zaključak autora glasi da je povlačenje Kristijana Šmita prilika da se međunarodna politika prema BiH iz temelja promisli kroz evropski okvir: BiH ne treba beskonačno produženu međunarodnu upravu, već verodostojnu perspektivu članstva u EU koja bi podstakla domaću odgovornost i političke reforme.
Pomozite nam da budemo bolji.
