Colossal Izlegao 26 Pilića U Veštačkoj Ljusci — Može Li Biotehnologija Vratiti Džinovsku Moa?

Colossal Biosciences je privukao pažnju nakon što je objavio da je uspešno izlegao 26 pilića u 3D-štampanoj rešetkastoj strukturi koja imitira ljusku jajeta. Kompanija tvrdi da ovu tehnologiju želi da iskoristi kao deo dugoročnog plana za povratak izumrle džinovske moa sa Novog Zelanda. Vest je izazvala interesovanje javnosti, ali i skeptične komentare naučne zajednice.

Kako su to uradili?

Za eksperiment je korišćena 3D-štampana rešetka koja služi kao mehanička zamena za ljusku: oplođena jaja su ulivena u strukturu i stavljena u inkubator. Rešetka omogućava kontrolisan protok kiseonika, ali nije identična prirodnoj ljusci. Tokom razvoja embriona bilo je neophodno dodavati kalcijum u smesu jer je u prirodnom jajetu embrion apsorbovao kalcijum iz same ljuske.

Colossus Biosciences announced the hatching of 26 chicks grown in artificial eggs.©Travis182/Shutterstock.com

Rezultati

Colossal je sredinom maja objavio da je preživelo 26 pilića, starosti od nekoliko dana do nekoliko meseci. Izvršni direktor Ben Lamm je izjavio da su ti pilići „tek početak“ i da kompanija planira da koristi i unapređuje tehnologiju veštačke ljuske za rad na projektima koji ciljaju na velike, izumrle ptice poput moa.

Šta nedostaje toj tehnologiji?

Ključna kritika nije samo u kvalitetu rešetke, već i u tome što ova metoda trenutno zamenjuje samo spoljašnju ljusku. Prirodno jaje sadrži i privremene embrionalne organe i membrane (npr. žumančanu kesicu, alantois, amnion i korion) koji učestvuju u ishrani embriona, razmeni gasova i odstranjivanju otpada — elemente koje Colossalova struktura nije replicirala u potpunosti.

The giant moa was a 12-foot-tall bird that went extinct 600 years ago.©Lakeview Images/Shutterstock.com

"To nije veštačko jaje zato što ste u njega ulili sve druge delove koji jaje čine. To je veštačka ljuska." — Vincent Lynch, evolucioni biolog

Tehnički i genetski izazovi povratka moa

Čak i ako se razvije kompletno funkcionalno veštačko jaje, ostaje nekoliko velikih prepreka za de-ekstinkciju moa: identifikacija živih ptica sa dovoljno kompatibilnim genomom koje bi služile kao osnova za rekonstrukciju DNA iz kostiju moa, razvoj znatno većih inkubacionih struktura (jer džinovska moa je dostizala oko 3,7 metara visine), i rešavanje pitanja surogatstva i porođaja za pticu takvih razmera.

Colossal priznaje da je put dug i složen, ali smatra da je korisno započeti inženjerske pripreme i eksperimentalne korake sada, pre nego što bi se direktno prešlo na pokušaje oživljavanja same moa.

New Zealand’s South Island looks very different today compared to when giant moa roamed the land.©wnjay_wootthisak/ via Getty Images

Etika i pitanja očuvanja

Bioetičari i konservacionisti upozoravaju da tehnički uspeh ne znači i etičku opravdanost projekta. Arthur Caplan sa NYU postavlja ključno pitanje: u kakvom bi okruženju takva životinja živela danas? Današnji ekosistemi se značajno razlikuju od onih pre nekoliko vekova, a vraćanje vrste u nepodesno stanište može stvoriti nove probleme za životinju i lokalne ekosisteme.

Kratka istorija moa

Moa su bile grupa velikih, trkačkih ptica endemičnih za Novi Zeland; postojalo je devet vrsta koje su vekovima nastanjivale ostrva. Nakon dolaska polinezijskih ljudi krajem 13. veka, sve vrste moa izumrle su do otprilike 1440. godine — jedno od najbržih izumiranja u zabeleženoj istoriji. Naučnici se slažu da su glavni uzroci bili ljudsko prekomerno lovljenje i gubitak staništa.

Zaključak

Eksperiment Colossal-a predstavlja interesantan tehnološki napredak i pokazuje potencijal za inovacije u oblasti inkubacije i surogatstva. Ipak, postoji velika razlika između zamene ljuske i stvaranja potpuno funkcionalnog veštačkog jajeta koje bi omogućilo bezbedan razvoj izumrle vrste. Pored tehničkih izazova, tu su i ozbiljna pitanja genetike, ekologije i etike koja moraju da se razmotre pre nego što se krene u bilo kakav pokušaj vraćanja moa u prirodu.