Tim Univerziteta u Edinburgu analizirao je skoro 30 godina satelitskih i kopnenih merenja i otkrio da se tok tečnog spoljnog jezgra ispod ekvatorijalnog dela Tihog okeana oko 2010. naglo okrenuo sa slabog zapadnog na snažan istočni. Iako se istočni tok počeo smanjivati od oko 2020., nalaz ukazuje na to da se regionalne geomagnetne promene mogu dogoditi veoma brzo. Rezultati povezuju površinske magnetne promene sa procesima dublje u unutrašnjem jezgru i podcrtavaju potrebu za daljim satelitskim posmatranjima.
Naučnici Otkrili Drastičan Preokret Toka Tečnog Jezgra Ispod Tihog Okeana — Šta To Znači Za Zemlju?
Earth’s Molten Outer Core Switched DirectionsThomasVogel - Getty Images
Otprilike 2.250 km (oko 1.400 milja) ispod naših stopala nalazi se vrela, električno provodljiva masa tečnog gvožđa koja pokreće Zemljin geodinamo — sistem odgovoran za stvaranje planetarnog magnetnog polja. Novo istraživanje Univerziteta u Edinburgu otkriva neočekivanu i relativno brzu promenu u pravcu kretanja ovog spoljnog, tečnog jezgra ispod ekvatorijalnog dela Tihog okeana.
Glavni nalaz
Analiza skoro 30 godina podataka sa satelita i kopnenih merenja pokazala je da je tok u srednjem delu Tihog okeana bio blago zapadno usmeren od približno 1997. do oko 2010. godine, nakon čega je došlo do naglog preokreta i pojave snažnog istočnog toka. Autori dodatno napominju da se taj istočni tok počeo smanjivati od oko 2020. godine.
Kako su došli do ovog otkrića
Tim predvođen Frederikom Dahl Madsenom sastavio je i analizovao podatke iz različitih izvora, uključujući satelitske misije ESA (CryoSat i Swarm) i nemačke misije CHAMP i Ørsted, kao i dugoročna kopnena merenja. Kombinovanjem ovih izvora moguće je izdvojiti magnetne signale koji potiču iz jezgra i pratiti promene u toku tečnog jezgra kroz decenije.
Frederik Dahl Madsen, glavni autor studije:
„Veliko preokretanje toka ispod Tihog okeana otvara nova pitanja o ponašanju duboke Zemlje. Sada nas zanima da li je u pitanju kratkotrajna fluktuacija, deo ponavljajućeg oscilovanja ili novi stabilan režim cirkulacije.”
Šta je značaj ovog preokreta?
Promena pravca toka u spoljnjem jezgru ukazuje na dinamične procese koji mogu biti povezani sa ponašanjem unutrašnjeg jezgra i interakcijama na granici jezgro–mantl. Iako ovakve lokalne i regionalne promene mogu biti brze — u okviru jedne decenije — same po sebi ne predstavljaju neposrednu pretnju za stabilnost Zemljinog magnetnog polja niti za opstanak živih bića.
Međutim, nalaz je važan zato što pokazuje kako se geomagnetne promene (poput tzv. „geomagnetnih trzaja”) mogu pojaviti relativno brzo i kako dugotrajna satelitska posmatranja, poput misije Swarm, omogućavaju praćenje takvih promena u skoro realnom vremenu.
Anja Stromm, menadžerka misije Swarm (ESA), koja nije bila uključena u studiju:
„Dugotrajna satelitska merenja magnetnog polja omogućavaju praćenje promena geodinama gotovo u realnom vremenu i unapređuju modele evolucije Zemljinog magnetnog polja. Buduće posmatranje, uključujući Swarm, imaće ključnu ulogu.”
Šta sledeće?
Autori pozivaju na dalje praćenje i modelovanje kako bi se utvrdilo da li je opaženi preokret kratkotrajna fluktuacija, deo dugoročne oscilacije ili početak novog stabilnog režima cirkulacije unutrašnjeg i spoljnog jezgra. Dodatna merenja pomoći će i u razumevanju interakcija između spoljnog jezgra, unutrašnjeg jezgra i donjeg mantla, naročito duž kritične granice jezgro–mantl.
Elisabetta Iorfida (ESA):
„Ova studija pokazuje da se regionalne promene mogu javiti brzo, u roku od jedne decenije. Nalazi mogu pomoći u istraživanju interakcija između komponenti unutrašnje strukture Zemlje.”
Zaključno, ovo otkriće ne menja neposredno našu svakodnevicu, ali značajno doprinosi razumevanju unutrašnje dinamike planete i naglašava važnost kontinualnih satelitskih i kopnenih posmatranja.
Pomozite nam da budemo bolji.
