Ruski GPS Spoofing Gura Ukrajinske Dronove U Vazdušni Prostor NATO-a

KIJEV — Rusija koristi lažne GPS signale (spoofing) kako bi odvratila ukrajinske udarne i presretačke dronove sa zadatih ruta i nagnala ih da ulete u vazdušni prostor članica NATO-a, saopštilo je Ministarstvo odbrane Litvanije. Ti incidenti su se intenzivirali u poslednjih nekoliko godina i kulminirali su kada je, nekoliko dana pre toga, jedan od ruskih dronova pogodio stambenu zgradu u Rumuniji, pri čemu su dve osobe ranjene.

Šta se dešava

Interferencija je pogodila Vilnius 20. maja, kada je dron primorao stanovništvo da potraži sklonište, zatvorio aerodrom i prouzrokovao evakuaciju parlamenta — prvi takav alarm u gradu od 2022. godine. Litvanija je prijavila rast broja spoofing predajnika sa tri na početku 2025. na 36, sa opsegom dejstva koji se prostire do oko 450 kilometara, prema izveštaju Reutersa.

Kako funkcioniše spoofing

Spoofing je oblik elektronskog ratovanja koji funkcioniše obmanom: umesto da samo zatrpa prijemnik šumom (jamming), spoofing emituje dominantan, lažni GNSS (GPS) signal koji prijemnik prihvata kao izvor prave pozicije. Kao posledica, dron može da prihvati lašne koordinate i ode potpuno drugom rutom nego što je operater planirao.

"Ideja spoofinga je stvaranje obmane", rekao je Thomas Withington, stručnjak za elektronsko ratovanje u Royal United Services Institute, u izjavi za PBS.

Incidenti i posledice

Analize pokazuju da su dronovi koji lete ka ruskim terminalima za izvoz nafte na Finskom zalivu (Ust-Luga, Primorsk) najizloženiji jer njihove rute prate baltičku obalu, gde je rusko elektronsko prisustvo najgušće. Zabeleženi su brojni incidenti na savezničkom tlu: dron je 7. maja udario u naftni depo u Letoniji i eksplodirao, dok je 19. maja rumunski F-16 oborio dron iznad Estonije — prvi put da je saveznički avion oborio dron za koji se veruje da je ukrajinski. Takođe, jedan dron povezan sa ruskim napadom pogodio je stambenu zgradu u Rumuniji i ranio dvoje civila.

Gde su predajnici

Iz Kalinjingrada, ruski predajnici šalju dovoljno jake falsifikovane satelitske signale da preuzmu navigaciju dronova u letu, navodno nateravši neke da ulete u vazdušni prostor NATO zemalja. Istraživači iz Pomorskog univerziteta u Gdinji i Univerziteta Kolorado identifikovali su interferenciju koja vodi do obalskih tačaka u Kalinjingradskoj oblasti, blizu Okuneva i pomorske baze u Baltiysku, pored poznatih jedinica za elektronsko ratovanje.

Odgovori Ukrajine i saveznika

Kijev negira da namerno usmerava dronove kroz saveznički prostor i izvinjava se za slučajeve kada je, kako tvrdi, ruski spoofing doveo do odstupanja od kursa. Ukrajina intenzivno radi na tehnologijama otpornim na spoofing: novi dugolinijski dronovi dobijaju antene sa kontrolisanim obrascem prijema (CRPA) koje filtriraju lažne signale, kamere i inercijalne navigacione rezervne sisteme za održavanje kursa bez satelita. U aprilu je predstavljen model Sichen, namenjen radu "u uslovima aktivnog elektronskog ratovanja". Paralelno, razvijaju se i žični (fiber-optic) dronovi koji ne emituju radio-signal, iako im doseg ograničava cena kablova.

Regionalna koordinacija i NATO

NATO je do sada osudio incidente i nekoliko puta podigao vazdušne snage da presretnu dronove, ali još nije aktivirao Član 5. Rumunske vlasti su najavile da incident u Galațiju može opravdati konsultacije po Članu 4. Zvaničnici iz Kijeva i baltičkih država rade na unapređenju koordinacije protivvazdušne odbrane, razmeni eksperata i zajedničkom razvoju dronova kako bi se smanjio rizik po savezničku teritoriju.

Zaključak: Tehnologija spoofinga predstavlja rastuću, stalnu pretnju koja menja pravila angažovanja u regionu. Za zemlje na prvoj liniji to znači jačanje odbrane, unapređenje elektronske zaštite i veću saradnju unutar NATO-a i sa Ukrajinom.