Pet stotina afričkih trnovitih kornjača (Centrochelys sulcata) pušteno je 2021. na južnoj ivici Sahare, a satelitski snimci posle pet godina pokazuju razbacane zelene mrlje na ranije peskovitim površinama. Kopanjem kornjače razbijaju tvrdu koru tla, povećavaju prodor kišnice i omogućavaju klijanje semena, što pokreće povratak biodiverziteta. Iako rezultati pokazuju značajan potencijal za restauraciju zemljišta i jačanje otpornosti na klimatske promene, stručnjaci upozoravaju da ovo nije univerzalno rešenje i da uspeh zavisi od padavina, pritiska ispaše i upravljanja zemljištem.
500 kornjača „oživelo“ Saharu — Kako kopanje reptila pokreće obnovu tla
Photo Credit: iStock
Priča o 500 afričkih trnovitih kornjača koje su puštene 2021. godine na južnoj ivici Sahare daje retku dozu optimizma za oporavak degradiranih sušnih područja. Nakon pet godina, satelitski snimci pokazuju pojavu razbacanih zelenih mrlja na mestima koja su pre toga bila pretežno peskovita — znak da male, lokalne promene mogu imati velike posledice.
Šta su istraživači uradili?
Prema izveštaju Indian Defence Review, 500 jedinki vrste Centrochelys sulcata pušteno je u oblast sa zapečenim, stvrdnutim tlom koje je sprečavalo prodor kišnice. Takvo „pokrovno“ tlo onemogućava semenkama da klijaju jer voda jednostavno otteče po površini.
„Kornjače nisu ništa posejale. One su kopale.“
Ove velike kornjače kopaju duboke jazbine da bi se zaštitile od dnevne vrućine i hladnih noći. To kopanje razbija tvrdu koru tla, stvara kanale za prodor vode i omogućava da se vlaga zadrži u zemlji — uslov koji daje dormantnim semenkama šansu da proklijaju.
Kako ta promena utiče na ekosistem?
Taj naizgled mali fizički zahvat pokreće lančanu reakciju: povećana vlažnost podstiče klijanje, biljke počinju da se ukorenjuju, a zajedno s njima dolaze i insekti, mikroorganizmi, ptice i druge male životinje. Posmatrano iz svemira, na tim mestima vide se razbacane zelene površine koje ukazuju na početak obnavljanja biodiverziteta.
Kornjače su primer tzv. „inženjera ekosistema“ — vrsta koja fizički menja svoju okolinu na način koji koristi drugim vrstama. Slično prirodno vođenim rešenjima (nature-based solutions), ovakav pristup može doprineti zadržavanju vode, smanjenju erozije i jačanju klime otpornosti pejzaža.
Upozorenja i ograničenja
Istraživači i organizacije za zaštitu prirode pozdravljaju rezultate, ali ostaju oprezni. Pregled iz 2017. ukazao je na veliki potencijal Centrochelys sulcata za inženjering ekosistema, a izveštaji IUCN-a beleže visoke stope preživljavanja kod određenih reintrodukcija u regionu (npr. Senegal). Ipak, ovo nije univerzalno ili instant rešenje: uspeh zavisi od količine padavina, pritiska ispaše, daljeg upravljanja zemljištem i šireg planiranja obnove.
Važno je napomenuti i da je sama vrsta ugrožena — gubitak staništa, klimatski stres, lov i trgovina kućnim ljubimcima smanjuju brojnost Centrochelys sulcata u prirodi. Oporavak zemljišta uz učestalo korišćenje vrsta mora biti pažljivo planiran i praćen kako bi se izbegla dodatna šteta.
Zaključak: Primer sa Sahare pokazuje da su niskotehnološki, zasnovani na prirodnim procesima pristupi (kao što je obnavljanje aktivnosti autohtonih inženjera ekosistema) obećavajući za regeneraciju degradiranih sušnih područja — ali uspeh zahteva integrisano upravljanje i poštovanje lokalnih uslova i zajednica.
Pomozite nam da budemo bolji.
