Zašto ljudi imaju bele oči? Nauka o skleri i društvenim signalima

Plava, zelena, jantarna — boja dužice odmah privuče pogled. Ipak, nešto drugo kod naših očiju čini ih posebnim: veliki, vidljivi beli deo oko dužice, sklera. Većina drugih sisara ima gotovo potpuno tamne oči sa teško uočljivim zenicama. Zašto je to tako i koja je uloga bele sklere u ljudskoj komunikaciji?

Otkrivenje i prva hipoteza

Godine 1997. japanski biolog Shiro Kohshima sa Univerziteta u Kjotu uporedio je oči kod velikog broja primata i utvrdio da su jedinstveno istaknute bele sklere karakteristične za ljude među proučavanim vrstama. Kohshima je predložio da kontrast između bele sklere i tamne dužice/zenice olakšava praćenje pravca pogleda i time poboljšava neverbalnu komunikaciju.

Kako bele oči pomažu komunikaciji

Bela sklera pojačava obris oka, a izdužen oblik ljudskog oka dodatno olakšava procenu smera pogleda. Praćenje tuđeg pogleda omogućava brze i efikasne socijalne interakcije: usmerava pažnju, olakšava zajedničko deljenje informacija i može doprineti poverenju među ljudima. "Pogled je prirodni pokazivač koji olakšava međusobno razumevanje", napominje Fumihiro Kano, kognitivni naučnik sa Univerziteta Kyushu.

In an experiment, gorillas rely primarily on head movement rather than eye gaze to know where someone is looking.Image:Shutterstock

Eksperimenti: bebe nasuprot antropoidnim majmunima

Michael Tomasello je 2007. razvio 'hipotezu o kooperativnom oku', prema kojoj bela sklera olakšava saradnju među ljudima. U eksperimentima sa ljudskim bebama i antropoidnim majmunima (gorile, šimpanze, bonobi) istraživači su pratili reakcije kada je osoba gledala u plafon koristeći samo oči, samo glavu, ili obe istovremeno.

Rezultati: ljudske bebe su gotovo tri puta češće sledile samo pomeranje očiju nego samo pokret glave, dok su apesi bili oko 2,5 puta skloniji da reaguju na pomeranje glave. Kod ljudi, sposobnost aktivnog praćenja pogleda razvija se između dva i četiri meseca i do osam meseci postaje uobičajeno ponašanje.

Izazovi i nijanse hipoteze

Juan Perea-García i drugi istakli su da hipoteza o kooperativnom oku može preterano naglašavati ljudsku posebnost. Kod nekih ljudi (posebno populacija iz Južne Azije, Afrike i Australije) sklera nije potpuno bela i može biti pigmentisana. Perea-García tvrdi da je važniji kontrast između sklere i dužice nego apsolutna belina. Takođe, kod nekih primata mogu se naći svetlije sklere ili svetla dužica koje imaju sličnu funkciju.

Chimpanzees, one of our closest relatives, have almost no white in their eyes.Image:Shutterstock

Šta eksperimenti pokazuju o vidljivosti pogleda

Kano i njegov tim su dodatno testirali koliko je važna vidljivost ukupnog obrisa oka. U poređenju ljudi i šimpanzi, oba su bila bolja u čitanju ljudskog pogleda nego šimpanzovog. Kada su digitalno posvetlili šimpanzove oči dodavanjem bele sklere, sposobnost da se odredi pravac pogleda odmah se poboljšala. Zaključak: ne radi se samo o kontrastu dužice i sklere — vidljivost celog obrisa oka na licu igra ključnu ulogu, posebno u uslovima slabije vidljivosti.

Sklera kao indikator zdravlja i starosti

Bela sklera olakšava i uočavanje promena u boji koje signaliziraju zdravstveno stanje ili starost. Kako starimo ili ukoliko je zdravlje narušeno, sklera može postati žućkasta (povezano sa žuticom i problemima jetre) ili crvenija (upala, infekcija). Eksperimenti sa digitalnom manipulacijom fotografija pokazuju da ljudi sa žućkastom ili pocrvenelom sklerom bivaju percipirani kao manje zdravi, stariji i manje privlačni.

Zaključak

Bela sklera verovatno služi višestrukim ciljevima: poboljšava vidljivost pravca pogleda i time olakšava društvenu komunikaciju i saradnju, a takođe omogućava brzo opažanje promena koje mogu signalizirati zdravlje ili starost. Iako postoje odstupanja i izazovi za hipotezu, eksperimenti podržavaju ideju da konstrukcija i kontrast ljudskog oka igra važnu ulogu u našem društvenom životu.