Ključni zaključci: Tokom sukoba od 28. feb–8. apr 2026. Irački Kurdistan je pretrpeo stotine napada dronovima i raketama; američki i britanski sistemi su štitili uglavnom zone oko svojih objekata u Erbilu. Pentagonov izveštaj naglašava da Peshmerga nemaju sopstvenu vazdušnu odbranu, dok političke prepreke u Bagdadu i međunarodni uslovi otežavaju nabavku zaštitne opreme. Energetsko polje Khor Mor je posebno ranjivo, a rešenje može doći kroz koordinaciju Bagdada i Erbila ili kroz pristupačnija protiv‑dron rešenja.
Rat Sa Iranom Otkrio Kritičan Nedostatak Vazdušne Odbrane Iračkog Kurdistana
Missiles and unmanned aerial vehicles fired at the U.S. base are neutralized at Erbil International Airport in Erbil, Iraq, on February 28, 2026. (Photo by Ahsan Mohammed Ahmed Ahmed/Anadolu via Getty Images)Anadolu via Getty Images
Tokom rata između SAD–Izrael i Irana, od 28. februara do prekida vatre 8. aprila 2026, Irački Kurdistan je pretrpeo veliki talas raketnih i napada dronovima. Dok su američke i britanske sisteme vazdušne odbrane zaštitile zone oko svojih bazâ u Erbilu, region je ponovo otkrio da nema sopstvenu, široko pokrivenu odbranu protiv vazdušnih pretnji.
Napadi, presretanja i ljudske žrtve
Prema izveštaju Lead Inspector General Pentagona za prvi kvartal 2026. i evidenciji lokalne mreže Rudaw, do 21. maja zabeleženo je oko 855 raketnih i dron napada na irački Kurdistan od početka sukoba. Ti napadi su, kako je izvestio izveštaj, bili usmereni protiv američkih i koalicionih objekata oko Erbil International Airport, rezidencija kurdskog rukovodstva i civilne infrastrukture. U napadima je poginulo najmanje 20 ljudi, a 128 je ranjeno; među stradalima bili su i pripadnici Peshmerge.
Ko je štitio Erbil i šta je presretnuto
Koalicioni sistemi—uključujući američki Raytheon Coyote i britanski Rapid Sentry za neutralisanje dronova, kao i povremeno prisutan MIM-104 Patriot za balističke pretnje—presreli su desetine napada, ali gotovo isključivo u zoni svojih objekata. Pentagonov izveštaj naglašava da Peshmerga nemaju značajne sopstvene sisteme koji bi pokrili ostatak regiona, zbog čega su njihove snage i ključna infrastruktura, poput aerodroma i energetskih postrojenja, ostali ranjivi izvan tih balističkih i protiv-dron mehurića zaštite.
Politička i administrativna ograničenja nabavke
Nabavka odbrambenih sistema za Irački Kurdistan otežana je političkim odnosima sa Bagdadom. Kao neregistrovana država, regionalna vlada u Erbilu ne može samostalno da kupuje napredno vojno naoružanje bez saglasnosti centralne vlade. Američki Nacionalni zakon o odbrani (NDAA 2024) predviđa obuku i opremanje iračkih i kurdskih snaga za odbranu od raketa i bespilotnih sistema, ali do sada nije evidentiran direktan transfer vazdušno-odbrambenih sredstava Peshmergi.
Bagdadove nabavke i politički efekti
Bagdad je naručio Cheongung‑II (Južna Koreja) i kratkoročne Korkut protivvazdušne sisteme iz Turske, što mu može omogućiti slojevitu odbranu. Međutim, snažne političke frakcije povezane s Iranom u Bagdadu verovatno će pokušati da blokiraju svaku kurdsku nabavku ili raspoređivanje sistema koja bi nezavisno štitila Erbil. Istovremeno, centralna vlada je u jednom trenutku objavila tender za protiv‑dron sisteme, ali je izričito navela da zaštita neće biti proširena na Erbil.
Energetska ranjivost: Khor Mor
Energetska infrastruktura je posebno izložena: veliko gasno polje Khor Mor snabdeva elektroenergetske kapacitete u regionu i predstavlja kritičnu tačku za snabdevanje električnom energijom i za Kurdistan i za savezničke provincije. Polje je već više puta bilo meta napada koji su prekidali snabdevanje—nakon jedne takve operacije u novembru 2025. prekinuto je oko 80% snabdevanja u regionu. Komisija koju je formirala centralna vlada preporučila je integrisanu odbranu Khor Mora koordinisanu između Bagdada i Erbila; neki od naručenih Korkut sistema mogli bi delimično odgovoriti na tu potrebu.
Moguća rešenja i realnost
Iako su visoko sofisticirani sistemi poput Patriot‑a malo verovatni za direktno prenošenje u regionalnu upotrebu, analitičari smatraju da su pristupačnija protiv‑dron rešenja (npr. Coyote) praktičnija i brža opcija za zaštitu tačkastih meta. Međutim, za sada ne postoji potvrda da će Irački Kurdistan uskoro dobiti takve sisteme, posebno ako koalicija nastavi sa planiranim povlačenjem do septembra 2026.
Šta očekivati
Bez jasnog dogovora sa Bagdadom ili međunarodnih transfera, Irački Kurdistan ostaje u osetljivoj poziciji: region hitno treba održivu, koordinisanu vazdušnu odbranu koja pokriva ne samo baze stranih snaga već i civilne i energetske ciljeve. Kako se bliži potencijalno povlačenje koalicije, politička volja u Bagdadu i međunarodni pritisci odlučiće da li će se stvoriti bar delimična, ali funkcionalna zaštita.
Pomozite nam da budemo bolji.
