IAEA upozorava da su napadi na nuklearne objekte „igra sa vatrom“ nakon prijavljenog udara dronom u Zaporožju. Rafael Grossi je izrazio ozbiljnu zabrinutost, a agencija je zatražila pristup postrojenju radi inspekcije. Ukrajinski operateri i dalje rade na lokaciji koja je blizu linije fronta, dok je elektrana više puta ostala bez spoljašnjeg napajanja i i dalje zavisi od njega da bi bila bezbedna.
Napad dronom na Zaporožje: IAEA upozorava da je to "igra sa vatrom"
A Russian serviceman and a delegation members of the International Atomic Energy Agency (IAEA) cross the line of contact near the Karachekrak River on the territory of Zaporizhzhia region of Ukraine on February 7, 2024. This image was provided to AP by a third party and could not be independently verified.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) upozorila je da su napadi na nuklearne objekte „kao igra sa vatrom“ nakon izveštaja o navodnom udaru dronom unutar perimetra Zaporožja, najveće nuklearne elektrane u Evropi, koju trenutno kontrolišu ruske snage.
Direktor IAEA, Rafael Grossi, izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog incidenta prijavljenog u subotu, a agencija je zatražila neposredan pristup objektu kako bi sprovela inspekciju i procenila bezbednosnu situaciju.
Šta se zna
Ako se incident potvrdi, reč je o prvom napadu dronom unutar perimetra Zaporožja od aprila 2024. Rusija je optužila Ukrajinu da je namerno gađala postrojenje, dok je Kijev te optužbe odbacio kao „propagandni trik“. Newsweek je kontaktirao Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine tražeći komentar.
Uprkos tome što su ruske snage preuzele kontrolu nad lokacijom nakon zauzimanja Energodara u martu 2022. godine, ukrajinski operateri i dalje rade u elektrani, koja ostaje blizu linije fronta. Međunarodni stručnjaci i zvaničnici više puta su upozoravali na rizik od nuklearne nesreće usled razmene vatre oko postrojenja.
Napajanje i bezbednost
Zaporožje je od februara 2022. ostalo bez pristupa spoljašnjoj električnoj mreži više od deset puta, uključujući i prekid sredinom decembra. Iako elektrana trenutno nije u funkciji, i dalje zahteva pouzdan spoj na spoljašnju mrežu kako bi sistemi za hlađenje i sigurnost ostali operativni.
„Napadi na nuklearne objekte su kao igra sa vatrom“, izjavio je Rafael Grossi, podvlačeći potrebu za neposrednim pristupom IAEA inspektora postrojenju.
Međunarodni odgovori i preporuke
IAEA je još u martu 2022. formulisala sedam "neophodnih stubova" za očuvanje nuklearne bezbednosti u Ukrajini tokom rata, među kojima je i stalno održavanje pristupa spoljašnjoj energiji. U maju 2023. agencija je pozvala obe strane da poštuju pet konkretnih principa, uključujući zabranu bilo kakvog napada sa ili prema postrojenju u Zaporožju, posebno u zonama oko reaktora.
U Beču je, prema izveštajima ruske agencije TASS, visok ruski zvaničnik Mihail Uljanov izjavio da IAEA eksperti pregledaju lokaciju. IAEA je potvrdila da je zatražila zvaničan pristup elektrani kako bi sprovela procenu i sprečila dalji rizik.
Istorijski kontekst
Pretnja nuklearne katastrofe naročito je osetna u Ukrajini, koja je nedavno obeležila 40. godišnjicu havarije u Černobilju. Tada je u neposrednim sledstvima nesreće poginulo najmanje 30 ljudi, dok su milioni bili izloženi radijaciji. Černobil je kratko bio pod kontrolom ruskih snaga početkom 2022. godine.
Situacija u Zaporožju ostaje napeta i pod visokim nadzorom međunarodne zajednice; IAEA i dalje traži neometan pristup kako bi procenila stanje i preduzela mere za sprečavanje nuklearne nesreće.
Pomozite nam da budemo bolji.
