Nova studija u Journal of Experimental Biology pokazuje da se komarci u laboratorijskim uslovima mogu naučiti da povezuju miris DEET-a sa hranom, zbog čega obučeni insekti mogu biti privučeni ruci tretiranoj repelentom. U eksperimentu je gotovo 60% obučених komaraca pokušalo da ujeđe DEET-tretiranu ruku, dok su neobučeni komarci izbegavali istu ruku. Istraživači naglašavaju da su rezultati iz laboratorije i da DEET i dalje deluje u uobičajenoj upotrebi.
Komarci Mogu Naučiti Da Ih Privlači DEET — Novo Istraživanje Menja Razumevanje Repelenta
Researchers found that nearly 60% of mosquitoes trained with blood and DEET tried to reach and bite a researcher's DEET-treated hand. Meanwhile, untrained mosquitoes instead preferred the untreated hand. Here, a mosquito sucks blood from a man's arm. Patrick Pleul/dpa
Novo istraživanje objavljeno u Journal of Experimental Biology sugeriše da komarci u laboratorijskim uslovima mogu naučiti da povezuju miris DEET-a sa hranjenjem, što može dovesti do privlačenja umesto odbijanja tog mirisa.
Šta je DEET? DEET je uobičajeni sastojak repelenta čije je hemijsko ime N,N-dietil-metatoluamid. Široko se koristi širom sveta kao efikasna zaštita protiv ujeda komaraca; britanska Agencija za zdravstvenu bezbednost (UK Health Security Agency) preporučuje proizvode koji sadrže do 50% DEET-a kao jednu od najučinkovitijih mera zaštite.
Istraživanje koje je vodio Claudio Lazzari sa Univerziteta u Toursu pokazalo je da komarci mogu razviti asocijaciju između mirisa DEET-a i izvora krvi. U eksperimentu su insekti prvo hranjeni na toploj veštačkoj krvi dok su bili izloženi čistom vazduhu, a potom su tokom hranjenja bili izloženi mirisu DEET-a — čime su naučeni da povežu taj miris sa hranom.
Da bi testirali ponašanje, istraživači su poređali obučene i neobučene komarce u male cevi sa dve mogućnosti: na jednom kraju je bila ruka bez repelenta, a na drugom ruka poprskana DEET-om. Obučeni komarci značajno su se približavali i pokušavali da ujedu ruku tretiranu DEET-om, dok su neobučeni komarci radije birali nerazmazanu ruku.
“Dugo se verovalo da repelenti deluju isključivo putem hemijskih svojstava, bilo da su neprijatni ili toksični za insekte ili da ometaju njihovu detekciju ljudi. Naši nalazi pokazuju da iskustvo može promeniti tu reakciju,” navodi Claudio Lazzari.
Autori su zabeležili da je skoro 60% komaraca koji su prošli obuku (kombinacija krvnog obroka i DEET-a) pokušalo da dođe do i ujeđe ruku tretiranu DEET-om, dok su neobučeni komarci izbegavali tu ruku.
Šta to znači za praktičnu upotrebu DEET-a?
Stručnjaci iz istraživanja i drugi komentatori ističu da ovi rezultati ne znače da ljudi treba da prestanu da koriste DEET. Važno je naglasiti da su eksperimenti sprovedeni u kontrolisanim laboratorijskim uslovima i da normalna upotreba repelenta — pravilna primena i koncentracija preporučena od strane zdravstvenih institucija — i dalje štiti od ujeda.
Međutim, nalaz ukazuje da ponašanje insekata može biti fleksibilno i da iskustvo može uticati na efikasnost hemijskih sredstava u nekim okolnostima. To ima implikacije za buduća istraživanja u borbi protiv prenosilaca bolesti i dizajnu strategija zaštite.
Zaključak: Studija otvara pitanja o ulozi učenja u ponašanju komaraca, ali za sada DEET ostaje preporučeno sredstvo zaštite u normalnim uslovima upotrebe.
Pomozite nam da budemo bolji.
