AFP analiza ukrajinskih vojnih izveštaja pokazuje da je Rusija u maju lansirala rekordnih 8.150 dalekometnih dronova, što je do 24% više nego u aprilu. Istog meseca lansirano je i 211 raketa, dok je Ukrajina presrela oko 91% napada. Kijev upozorava na nestašicu municije za sisteme poput Patriot i traži hitnu pomoć, dok sukobi na Bliskom istoku dodatno utiču na zalihe vazdušne odbrane.
Rusija ispalila rekordnih 8.150 dalekometnih dronova u maju, Kijev traži hitnu pomoć za odbranu od projektila
One Russian drone attack in May partially destroyed this Kyiv apartment block (Roman PILIPEY)(Roman PILIPEY/AFP/AFP)
Analiza AFP-a zasnovana na dnevnim izveštajima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva pokazuje da je Rusija u maju lansirala rekordnih 8.150 dalekometnih dronova, što predstavlja porast do 24% u odnosu na april.
Prema kompilaciji izveštaja, osim dronova Moskva je u maju ispalila i 211 raketa, jedna od viših mesečnih cifra od početka rata. Ukrajina je, prema podacima vazduhoplovstva, uspela da presretne oko 91% svih dolazećih dronova i raketa u ovom periodu.
Stanje odbrane i potrebe Kijeva
Kijev je izgradio robustan i raširen sistem protivvazdušne odbrane koji obara većinu dronova, ali i dalje u velikoj meri zavisi od zapadnih saveznika kada je reč o presretanju projektila dalekog dometa. Ukrajinski zvaničnici upozoravaju da zalihe protivprojektilne opreme i municije opadaju, posebno za sisteme kao što su Patriot, zbog čega traže hitnu pomoć i snabdevanje municijom.
Najznačajniji napadi i posledice
U maju je zabeležen i jedan od najtežih napada na Kijev u proteklom periodu, kada je raketa pogodila stambenu zgradu u okviru šireg baraža, usmrtivši oko dve desetine ljudi. Prošlog meseca Moskva je takođe treći put od početka invazije upotrebila balistički raketni sistem sposoban za nošenje nuklearnog oružja, nazvan Oreshnik.
Širi kontekst
Rekordna ofanziva dronovima usledila je nakon trodnevnog primirja koje je, iako kratkotrajno, podiglo očekivanja o mogućim mirovnim pregovorima — ali su obe strane međusobno optuživale jedna drugu za kršenje dogovora i ubrzale napade dugog dometa.
Probleme u snabdevanju dodatno pogoršava i situacija na Bliskom istoku, gde su saveznici SAD-a trošili velike količine municije za vazdušnu odbranu, smanjujući dostupne rezerve. Ukrajinski lideri su u više navrata apelovali na partnere za hitne isporuke i jačanje odbrane protiv projektila.
Zaključak: Podaci pokazuju da, iako ukrajinska odbrana uspešno presreće veliki deo napada, intenziviranje ruskih napada dronovima i raketama dodatno opterećuje resurse Ukrajine i ističe hitnu potrebu za međunarodnom podrškom u municiji i sistemima protivvazdušne odbrane.
Pomozite nam da budemo bolji.
