Pokvareni insulin i „Boko“ lekovi: Rat u Sudanu urušio snabdevanje i ugrozio živote

Na skromnom krevetu u ratom razoranoj kući u delu Khartoum North u glavnom gradu Sudana, Murtada Mohieddin, dijabetičar u ranim pedesetim, pažljivo broji preostale doze insulina. Njegova potraga za lekovima postala je borba za opstanak — ne samo da pronađe insulin, već i da bude siguran da lek nije istekao ili oštećen zbog lošeg čuvanja.

„Ponekad je insulin pokvaren,“ kaže Mohieddin, dok proverava ograničene zalihe. „Ne možete lako znati da li je oštećen ili istekao. Datum može biti u redu, ali lek je mogao biti izložen visokim temperaturama i postati opasan.“

Kako je došlo do kolapsa

Više od tri godine sukoba između Sudanese Armed Forces (SAF) i paraavijne Rapid Support Forces (RSF) dovelo je do paralize zdravstvenog sistema: bolnice, domovi zdravlja i farmaceutske fabrike su zatvoreni, a lanci nabavke i skladištenja lekova prekinuti. Rat je praktično zaustavio domaću proizvodnju i otvorio prostor za krijumčarenje i neregulisano tržište.

„Boko" lekovi i rizik po zdravlje

U praznini koju su ostavili zatvoreni proizvođači razvile su se mreže krijumčara koje preplavljuju tržište neregulisanim preparatima, lokalno označenim kao „Boko" lekovi. Među njima su i intravenski antimalarici i drugi injekcioni preparati koji tokom transporta zaobilaze temperaturne kontrole i provere kvaliteta. Zbog toga su često degradirani ili kontaminirani, što može učiniti lekove potpuno neefikasnim ili čak toksičnim.

Farmaceut iz Omdurmana, Mutawakil Hamza, upozorava: „Većina antimalarika sada dolazi kroz krijumčarenje. Radi se o injekcijama za intravensku upotrebu, i to je izuzetno opasno po zdravlje pacijenta.“ Zbog nedostatka sterilnih uslova i odgovarajuće temperature skladištenja, upotreba takvih injekcija može dovesti do teških bakterijskih infekcija, sistemskog šoka ili smrti.

Regionalne i nacionalne posledice

Pre rata, lokalne fabrike su proizvodile velike količine lekova za hronične bolesti i pedijatrijsku negu. Danas su proizvodne linije ugašene; stanovništvo je prepušteno fragmentiranom zdravstvenom sistemu. Prema izveštajima WHO i HeRAMS iz oktobra 2025, oko 40% zdravstvenih ustanova u Sudanu je potpuno neoperativno, dok je u Khartoumu zatvoreno 87% ustanova, a u North Kordofanu 85%.

WHO je 14. aprila 2026. ocenio Sudan kao najtežu humanitarnu krizu u svetu: od 34 miliona ljudi kojima je potrebna pomoć, 21 milion nema pristup osnovnim zdravstvenim uslugama.

Napadi, pljačke i logističke barijere

Uz prekinutu proizvodnju, humanitarnu pomoć otežavaju dugotrajni transport i napadi na medicinsku infrastrukturu. WHO je u januaru 2026. naveo da isporuka iz luka kao što je Douala preko Čada do udaljenih regiona poput Darfura može trajati i do 90 dana. Istovremeno, bolnice su mete napada i pljački.

U nizu napada u prvoj polovini 2026. godine, dron napad na Al-Daein Teaching Hospital (20. mart) odneo je najmanje 64 života i ranio 89 ljudi, dok je napad na Al-Jabalain Hospital (2. april) ubio 10 članova osoblja, uključujući direktora bolnice. U međuvremenu su bolnice pljačkane i oprema uništavana, što dodatno onemogućava lečenje pacijenata.

Reakcije vlasti i humanitarne organizacije

Upravljač državnim nabavkama, National Medical Supplies Fund, tvrdi da pokušava obezbediti kritične lekove — navodno je postignuta 75% dostupnost onkoloških terapija i potpun snabde za pacijente sa bubrežnim bolestima — ali priznaje da su skladišta i logistika teško pogođeni.

„Sudan se suočava sa jednom od najtežih humanitarnih i javnozdravstvenih kriza na svetu. Sukob gura zdravstveni sistem na ivicu kolapsa,“ upozorio je direktor Generalnog direktorata WHO Tedros Adhanom Ghebreyesus.

Šta je potrebno

Hitne mere uključuju sigurnu i kontrolisanu distribuciju temperature-osetljivih lekova (posebno insulina i intravenskih preparata),obnavljanje proizvodnih kapaciteta gde je moguće, i zaštitu zdravstvenih objekata od napada. Bez koordinisane međunarodne pomoći i obezbeđenja bezbednih koridora, milioni ljudi ostaju bez neophodne zdravstvene zaštite.