Global Report on Forced Migration 2026 pokazuje da većina od 117 miliona prisilno raseljenih razmišlja o preseljenju, ali često ne uspeva da ostvari te planove. U Jordanu 81% ispitanih ima neodređene planove o nastavku puta, ostanku ili povratku; ankete su sprovedene i u Kolumbiji, Meksiku i Turskoj. Istraživači kritikuju reformu CEAS koja stupa na snagu 12. juna i upozoravaju na kršenja prava na evropskim granicama.
Izveštaj: Većina od 117 miliona prisilno raseljenih razmišlja o preseljenju u drugu zemlju
A woman stands in front of a poster reading "I stand with Refugees" in the Jordanian Saatari refugee camp. (is associated with: «Report: most refugees globally plan to move on to another country») Bernd von Jutrczenka/dpa
Novi izveštaj Global Report on Forced Migration 2026 ukazuje da većina od više od 117 miliona ljudi koji su trenutno prisilno raseljeni u svetu razmišlja o nastavku puta ili o preseljenju u neku drugu državu, ali da mnogi ne uspevaju da te namere i ostvare.
Glavni nalazi
Autori navode da dok neki raseljeni imaju konkretne planove, kod velikog broja ljudi ti planovi ostaju neodređeni. U Jordanu je, prema istraživanju, 81% ispitanih izjavilo da ima "neodređene ideje o nastavku puta, ostanku ili povratku". Uzorak je obuhvatio i ispitanike iz zemalja kao što su Kolumbija, Meksiko i Turska.
Kritike prema evropskoj politici
Istraživači kritički ocenjuju reformu Zajedničkog evropskog azilnog sistema (CEAS), koja stupa na snagu 12. juna. Franck Düvell (Institut za istraživanje migracija i interkulturne studije, Univerzitet Osnabrück) smatra da je reforma loše koncipirana i da predstavlja povlačenje prava izbeglica.
Petra Bendel (Friedrich-Alexander Univerzitet Erlangen-Nurnberg): Na evropskim granicama već se dešavaju kršenja zakona, uključujući praksu odbijanja ljudi na unutarevropskim granicama bez stvarne procene potrebe za zaštitom — ponašanje koje ona opisuje kao "nepromišljeno nacionalističko".
Efekti mera na potražnju za azilom
Izveštaj navodi da za sada ne postoji empirijski dokaz da pojačane nemačke kontrole granica ili smanjenje socijalnih davanja dovode do smanjenja broja ljudi koji traže azil, iako su se brojevi podnosača zahteva smanjili širom Evropske unije.
Šta to znači
Studija naglašava kompleksnost migracionih namera: veliki broj raseljenih osoba razmišlja o promeni lokacije, ali administrativne prepreke, bezbednosni rizici i ekonomske teškoće često onemogućavaju realizaciju tih planova. Kritike autorâ upućene reformama i praksi na granicama ukazuju na moguće povrede prava i potrebu za pažljivijom politikom koja poštuje međunarodne obaveze.
Pomozite nam da budemo bolji.
