Ministar Nemanja Starović upozorava da nerešeni granični sporovi sa Hrvatskom, naročito oko Dunava, mogu biti iskorišćeni za blokadu evropskog puta Srbije. Starović tvrdi da hrvatska strana insistira na katastarskim granicama iz 19. veka i da želi više od 11.000 hektara na levoj obali Dunava. Srbija stoji na principu talvega — granica ide sredinom glavnog toka reke — i ocenjuje da istorijske odluke, poput sporazuma iz 2006., oslabljuju argument faktičkog stanja.
Starović: Granica Na Dunavu Može Da Postane Alat Za Blokadu Evropskog Puta Srbije
Getty © Anton Klochkov
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović upozorio je danas da nerešeni granični sporovi sa Hrvatskom, a posebno pitanje granice na Dunavu, mogu biti iskorišćeni kao povod za blokadu evropskog puta Srbije.
Starović je za TV Pink rekao da hrvatska strana snažno insistira na granicama katastarskih opština upisanih u 19. veku, uprkos tome što je tok Dunava tokom vremena menjao smer usled erozije. Prema njegovim rečima, Hrvatska teži da prisvoji više od 11.000 hektara na levoj obali Dunava koja pripada Srbiji.
„Granica na Dunavu je svakako najkompleksnije pitanje, budući da hrvatska strana insistira na granicama katastarskih opština koje su definisane u 19. veku, bez obzira na to što je silama erozije Dunav menjao tok. U pitanju je ambicija Hrvatske da ovlada teritorijom Srbije od više od 11.000 hektara na levoj obali Dunava.“
Ministar je naveo da ne sumnja da će Hrvatska pitanje podići на највиши политички ниво онда kada то буде најмање повољно за Србију и да се неће устручавати да услови ратификацију приступног споразума Србије са ЕУ територијалним захтевима.
Princip talvega i pravni položaj
Starović je ponovio da Srbija stoji na stavu da је merodavan opšteprihvaćeni princip talvega — da granica, када prolazi međunarodnom plovnom rekom kao što je Dunav, ide sredinom glavnog toka. To znači da, gledano nizvodno, sve što je levo od sredine matičnog toka pripada suverenoj teritoriji Srbije.
On je podsetio da katastarske opštine nisu ažurirane i usaglašene, i da je postojala obaveza još iz vremena SFRJ da se susedne opštine usklade. Nepoštovanje te obaveze, prema njegovim rečima, otvorilo je prostor za sadašnje hrvatske zahteve.
Praktične i strateške implikacije
Starović je upozorio i na ambicije Hrvatske da ovlada strateški važnim rečnim ostrvima — Vukovarskom adom i Šarengradskom adom — što би, kako je rekao, moglo uticati i na slobodu kretanja srpskih rečnih jedinica (npr. izlazak iz Novog Sada prema Bezdanu) ukoliko bi zahtevi bili prihvaćeni.
On je kao jedan od razloga za trenutnu situaciju naveo i sporazum iz 2006. godine između opštine Bač i grada Vukovara (Južnobački upravni okrug i Vukovarsko-sremska županija), nakon kojeg su povučene patrolе granične policije Srbije sa Vukovarske ade. Prema Staroviću, to je oslabilo argument „faktičkog stanja“ — koji je važan u eventualnoj međunarodnoj arbitraži.
Politički kontekst
Starović je podsetio i na primer Slovenije koja je 2013. pokušala da uslovljava prijem Hrvatske i ukazao na dugotrajnu blokadu Severne Makedonije od strane Bugarske kao ilustraciju da politička volja može dovesti do višegodišnjih zastoja u pristupnim procesima.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković nedavno je takođe otvorio pitanje granice na Dunavu u razgovorima sa Beogradom; Srbija se zalaže za granicu po talvegu, dok Hrvatska insistira na rešenju po katastarskim opštinama.
Napomena: Tekst prenosi stav ministra Starovića. Spor oko granice na Dunavu ima složenu istorijsku, pravnu i praktičnu dimenziju i u slučaju dalje eskalacije moguće su političke i diplomatske posledice.
Pomozite nam da budemo bolji.
