13 scenarija: Šta bi se dogodilo da dinosauri još uvek žive

Dinosauri nisu potpuno nestali — žive među nama u obliku ptica. Onaj vrabac na prozoru, plavi čvorak koji vas budi ili soko koji kruži iznad grada su potomci dvonožnih teropoda. Teropodi, među kojima su i Tyrannosaurus rex i manji velociraptori, razvili su osobine poput pera koje su se kroz vreme pretvorile u ptice koje danas poznajemo (Scientific American).

Zamislimo da asteroid koji je pre oko 66 miliona godina pogodio današnji Meksiko nije pao i da su dinosaurusi nastavili da evoluiraju. Poznati rodovi, poput Triceratops-a, verovatno bi izgledali vrlo drugačije nego što nam govore fosili, jer bi nastavili da se prilagođavaju novim uslovima i biljkama (The Guardian, Riley Black).

Mešanje vrsta iz različitih era — ono što često prikazuje film — dovelo bi do ekološkog haosa: vrste koje nikada nisu živele zajedno imale bi nepredvidive interakcije i taktike lova bi često bile neefikasne, napominje biolog Ben Waggoner za Forbes.

Jedna od ključnih posledica bila bi promenjena dinamika biljnih zajednica. Mnogi biljožderi iz krede nisu bili prilagođeni modernim cvetajućim biljkama i travama: hemijski sastav savremenih biljaka mogao bi da ih učini bolesnim, da izazove toksične reakcije ili čak halucinacije. Istovremeno, neke vrste biljaka mogle bi biti prekomerno iskorišćene i lokalno izumreti pod pritiskom velikih biljoždera.

To bi na početku stvorilo obilje hrane za velike grabljivce i strvine — npr. T. rex bi lako nalazio leševe oslabljenih biljoždera. Međutim, kad bi se zalihe tih "lako dostupnih" izvora smanjile, pitanje ishrane za velike predatore postalo bi problematično: moderne životinje možda bi im bile neprijatne ili neuobičajene kao izvor hrane, pa bi se prilagođavanja nastavila na neočekivane načine.

Klimatske varijacije kao što je Paleocen-Eocenski toplotni maksimum pre oko 55 miliona godina — period kad je prosečna temperatura bila i do +8 °C viša — pokazuju da bi u toplijim, vlažnijim uslovima sauropodi mogli rasti drugačije: brže, razmnožavati se ranije i u nekim slučajevima smanjivati veličinu (postojali su već patuljasti sauropodi na ostrvima u kasnoj krede), piše BBC Future.

Neke linije dinosaurusa mogle bi razviti nove prehrambene navike: prelaženje na voće i nektar (slično mnogim modernim pticama), specijalizovano ispašivanje trave — uz promene u obliku njuške i skraćenje vrata — pa čak i podzemni način života. Paul Barrett i Darren Naish sugerišu da bi, s dovoljno vremena, neki dinosauri mogli postati kopajući, "podzemni" specijalisti ili razviti adaptacije za život u travnatim staništima (npr. zubi hadrosaura pogodni za žvakanje tvrđih biljaka).

Takođe je moguće da bi se pojavile vrste sa gustim perjem nalik "dlaci" radi termoregulacije u hladnijim regionima — ideja o "vunastom" T. rex-u nije isključena. Ipak, sve ove pretpostavke zavise od niza faktora: klimatskih promena, hemije biljaka, konkurencije između vrsta i slučajnosti evolucije.

Zaključak: Svet u kome dinosauri nisu izumrli bio bi temeljno drugačiji — ne samo u izgledu velikih životinja, već i u evoluciji biljaka, ekološkim mrežama i mogućnosti da se ljudi i veliki sisari pojave. Mnoge ideje ostaju spekulativne, ali postojeći podaci i modeli daju solidan okvir za razmišljanje o tim mogućnostima.

Izvori: Scientific American, The Guardian (Riley Black), Forbes (Ben Waggoner), BBC Future, izjave paleontologa Matt Bonnan, Darren Naish i Paul Barrett.