EU je postigla politički sporazum o okviru koji omogućava slanje ljudi kojima je naređeno da napuste Uniju u "hubove za povratak" u trećim zemljama. Nacrt predviđa produžene pritvore, zaplene, prikupljanje biometrijskih podataka i moguće krivične sankcije za nesaradnju. Aktivisti upozoravaju na rizik noćnih pretresa i zloupotreba, dok Komisija tvrdi da će regulativa ubrzati povratke uz poštovanje prava.
EU Odobrila Okvir Za Deportacije U „Hubove“ Izvan Bloka — Kritike Zbog Rizika Od Zloupotreba
FILE PHOTO: A drone view shows the European Union flags outside the European Commission headquarters, known as the Berlaymont building in Brussels, Belgium, April 29, 2026. REUTERS/Yves Herman/File Photo
Evropski poslanici i vlade postigli su dogovor o novom zakonskom okviru koji omogućava da se osobe kojima je naređeno da napuste EU šalju u tzv. "hubove za povratak" u trećim zemljama. Predlog, koji još mora dobiti formalno odobrenje država članica i Evropskog parlamenta, izazvao je oštre reakcije organizacija za ljudska prava koje upozoravaju na mogućnost zloupotreba.
Povratne hubove i cilj predloga
Evropska komisija tvrdi da će regulativa ujednačiti procedure, ubrzati povratke i dati državama više alata da sprovedu naloge za odlazak, istovremeno navodno štiteći osnovna prava. Zvaničnici podsećaju i da su neregularni dolasci pali za 26% prošle godine, dok samo oko 20% ljudi kojima je naređeno da napuste EU zaista i ode.
Koje nove ovlasti predviđa nacrt
Nacrt propisa predviđa:
- mogućnost osnivanja "hubova za povratak" izvan EU, uključujući slanje ljudi u zemlje sa kojima oni nemaju prethodne veze;
- produženje perioda pritvaranja i uvođenje novih sankcija — zabrane ulaska, novčane kazne i potencijalne krivične mere za nesaradnju;
- ovlašćenja za zaplenu imovine, prikupljanje biometrijskih podataka, pretrage stanova i zadržavanje maloletnika u određenim slučajevima;
- široku formulaciju dozvole za pretrage "relevantnih prostorija", što kritičari ocenjuju kao otvoreni prostor za noćne akcije i kućne pretrese.
Reakcije civilnog društva i poslanika
Aktivisti upozoravaju da se neke od spomenutih praksi već dešavaju u EU i da je u poslednjih nekoliko meseci primećen porast prinudnih premestanja i pretraga. Silvia Carta iz PICUM-a navodi da će uredba "stvoriiti drakonski mehanizam zadržavanja i deportacija". Minos Mouzourakis iz Refugee Support Aegean opisuje nacrt kao "recept za izuzetno štetne i opasne prakse".
Evropski komesar Magnus Brunner odgovara da novi okvir omogućava veću kontrolu i efikasniji povratak osoba koje nemaju pravo na boravak u EU. Poslanica francuskih Zelenih Mélissa Camara upozorava na "legalizaciju pritvaranja maloletnika i prakse inspirisane američkim ICE-om".
Ko već pregovara o hubovima
Neke članice već istražuju sporazume: Holandija razgovara sa Danskom, Nemačkom, Grčkom i Austrijom o zajedničkim hubovima za povratak i tranzit, dok su pregovori sa Ugandom privremeno obustavljeni. Holandske vlasti navode da žele konkretne rezultate do kraja godine, nakon talasa pritiska zbog prenatrpanih prihvatnih centara.
Mogući rizici i sledeći koraci
Dok EU tvrdi da će tekst poštovati osnovna prava, nevladine organizacije traže strože garancije, nezavisni nadzor i jasna ograničenja upotrebe pritvora, osobito kada su u pitanju maloletnici. Predlog će se sada naći pred državama članicama i Evropskim parlamentom, gde se očekaju dalji politički okršaji pre nego što postane pravilo.
Ključna činjenica: Predložena pravila još nisu konačna — zahtevaju formalno usvajanje od strane država članica i Evropskog parlamenta.
Pomozite nam da budemo bolji.
