Studija timova sa University of Oxford i University of Reading, objavljena u PLOS Biology, povezuje prevlast desnorukosti kod ljudi sa evolucijom većeg mozga i uspravnim hodanjem. Iako sportovi poput boksa čine da levoruki deluju češće, samo oko 10% populacije je levoruko. Preferencija ruke formira se veoma rano — embrioni već oko 13. nedelje trudnoće pokazuju izbor palca za sisanje, što ukazuje na duboko ugrađene biološke osnove.
Zašto Je Levorukost Retka? Oksfordska Studija Daje Deo Objašnjenja
As early as the 13th week of pregnancy, embryos already show a preference to suck either the right or the left thumb. Only now are scientists beginning to understand why so many humans are right-handed. Tobias Kleinschmidt/dpa
Gledaocima boksa lako je da steknu utisak da je levorukost česta: termin southpaw za stav levorukih boksara je raširen, a u profesionalnom ringu su poznata imena kao što su Manny Pacquiao, Oleksandr Usyk i Marvin Hagler. Ipak, globalno gledano, levorukost je izuzetak — procenjuje se da je oko 10% ljudi levoruko.
Naučni tim sa University of Oxford i University of Reading objavio je rad u PLOS Biology u kome navode da su neki od razloga za ovu asimetriju povezani sa evolucijom ljudi: rastom mozga i prelaskom na hodanje na dve noge. Po autorima, te promene mogle su uticati na razvoj lateralizacije, odnosno trajnije prevlasti jedne ruke nad drugom kod populacije.
“Naši rezultati ukazuju da je verovatno povezano sa nekim ključnim osobinama koje nas čine ljudima, posebno uspravnim hodanjem i evolucijom većeg mozga,” rekao je Thomas Püschel, profesor evolutivne antropologije na Oksfordu.
Autori ističu da je ljudska desnorukost ne samo upadljiva već i gotovo jedinstvena na nivou cele vrste. Za razliku od ljudi, nijedna druga vrsta primata ne pokazuje tako konzistentnu populacionu sklonost jednoj ruci. To čini raspodelu levo-desne upotrebe posebno zanimljivom za proučavanje.
Ranija istraživanja pokazuju da se sklonost ka određenoj ruci uspostavlja veoma rano u razvoju: tokom formiranja kičmene moždine, embrioni već oko 13. nedelje trudnoće pokazuju preferenciju da sisaju desni ili levi palac. Ovi nalazi sugerišu da su biološki procesi u trudnoći važan deo objašnjenja, ali ne daju kompletan odgovor na pitanje zašto je desnorukost toliko dominantna.
Zaključno, studija ne tvrdi da je problem rešen, već daje važne smernice: kombinacija anatomske promene (hodanje na dve noge) i promene u razvoju većeg mozga mogla je da uspostavi i učvrsti populacionu prevlast desne ruke. Dalja istraživanja bi trebalo da rasvetle tačne mehanizme i genetiku koji stoje iza ove ljudske posebnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
