Velika studija objavljena u Nature analizirala je podatke više od milion ljudi i identifikovala preko 1.000 genetskih varijanti povezanih sa osnovnim crtama ličnosti. Iako genetika objašnjava do oko 13% razlika u ličnosti, većinu čine faktori sredine i iskustva. Istraživanje je takođe povezalo određene genetske profile sa realnim obrascima ponašanja, poput izbora mesta stanovanja i ranije izloženosti COVID-19.
Ogromna studija otkriva koliko DNK utiče na ličnost — preko 1.000 varijanti i do 13% objašnjenja
A massive new study suggests that DNA plays a significant role in shaping the personality traits that make us who we are | ©Image Credit: Unsplash / Sangharsh Lohakare
Da li ste po prirodi druželjubivi, anksiozni, savesni ili neko ko na poziv "idemo napolje" odmah pronalazi izgovore? Novi veliki genomksi pregled daje jasniji odgovor: deo vaše ličnosti može biti zapisan u DNK, ali geni ne upravljaju svime.
Šta su istraživači uradili?
U studiji objavljenoj u Nature analizirani su genetski podaci i odgovori na upitnike o ličnosti više od milion ljudi. Fokus je bio na dobro poznatoj podeli ličnosti — "Velikih pet": ekstraverzija, otvorenost za iskustva, saglasnost, neuroticizam i savesnost.
Glavni nalazi
Istraživanje je identifikovalo više od 1.000 genetskih varijanti koje su povezane sa osnovnim crtama ličnosti. Međutim, svaki od tih genetskih markera ima veoma mali pojedinačni efekat; kombinovano, genetika objašnjava najviše oko 13% varijacija u ličnosti među ljudima.
Poligeni model umesto "jednog gena"
Umesto jednog "gena za ekstraverziju", ličnost deluje kao složena plejlista — hiljade sitnih genetskih uticaja u kombinaciji sa sredinskim remiksima i životnim iskustvima.
Drugim rečima, ličnost je poligenska: potencijalno hiljade genetskih varijanti deluju zajedno i u interakciji sa okolinom kako bi oblikovale ponašanje i karakter.
Povezanost sa stvarnim životom
Autori studije su pronašli i zanimljive korelacije između genetskih profila i ponašanja u stvarnom životu. Na primer:
- Osobe sa genetskim profilima povezanijim sa većom otvorenošću češće žive u kosmopolitskim gradovima u srednjem dobu.
- Genetski profili povezaniji sa višim nivoima neuroticizma češće su bili povezani sa životom u imućnijim prigradskim zonama.
- Tokom ranih faza pandemije, ljudi sa genetskim profilom za veću ekstraverziju imali su veću verovatnoću da se zaraze COVID-19 — verovatno zato što su bili skloniji socijalnim kontaktima.
Ograničenja i šta to znači za vas
Postoji važna napomena: iako je uticaj genetike statistički značajan, on je ograničen. Do ~13% varijacija u ličnosti pripisano je genetskim faktorima — preostalih ~87% objašnjavaju okolina, vaspitanje, iskustva, kultura i slučajni događaji (da, i one neprijatne stvari koje pamtimo iz školskih dana).
To znači da geni utiču, ali ne određuju sudbinu. Ekstremno druželjubiv roditelj ne garantuje isto dete — ljudi su složeni i oblikuju se kombinacijom biologije i okoline.
Zaključak
Studija pruža snažnu potvrdu da ličnost ima genetsku komponentu, ali i da je ta komponenta samo deo šire slike. Buduća istraživanja koja kombinuju genetiku, razvojne podatke i detaljnije informacije o životnoj sredini pomoći će da bolje razumemo kako nastaje individualna raznolikost u ponašanju.
Pomozite nam da budemo bolji.
