Istraživači Univerziteta Missouri genetski su modifikovali alge da proizvode limonen, što čini alge vodootpornim i omogućava slepljivanje mikroplastike u grudve biomase koje tonu i mogu se ukloniti. Metoda bi mogla da se integriše u postrojenja za prečišćavanje jer alge rastu koristeći višak nutrijenata iz otpadnih voda. Prikupljena biomasa se potencijalno može reciklirati u bioplastiku, ali su potrebne dodatne studije bezbednosti, skalabilnosti i efikasnosti pre široke primene.
Mogu Li Genetski Modifikovane Alge Ukloniti Mikroplastiku iz Otpadnih Voda?
Credit: Dimensions / Getty Images
Istraživači sa Univerziteta Missouri razvili su genetski modifikovane alge koje proizvode limonen — prirodno ulje koje alge čini vodootpornim i omogućava im da „uhvate" mikroplastiku. Mikroplastika se tako slepljuje za alge, formira težu biomasu koja tone i može se mehanički ukloniti iz vode.
Kako funkcioniše proces?
Tim pod vođstvom Susie Dai objavio je studiju u časopisu Nature Communications u kojoj opisuje modifikovanu liniju algi. Limonen, koji se prirodno nalazi u citrusima, menja površinske osobine algi tako da one postanu hidrofobne; budući da su mnoge vrste mikroplastike takođe hidrofobne, čestice i alge se međusobno privlače i formiraju grudve. Te grudve potom tonu i stvaraju uklonjivi sloj biomase.
Prednosti i praktična primena
Prednost ove metode je mogućnost uzgoja modifikovanih algi direktno u otpadnim vodama — alge koriste višak nutrijenata (npr. azot i fosfor) iz otpadnih voda, što olakšava integraciju u postojeća postrojenja za prečišćavanje. Istraživači navode da se nutritivni oporavak i uklanjanje mikroplastike mogu rešavati istovremeno, a prikupljena biomasa bi potencijalno mogla biti pretvorena u bioplastiku ili druge korisne proizvode.
"Uklanjanjem mikroplastike, prečišćavanjem otpadnih voda i potencijalnim korišćenjem uklonjene mikroplastike za izradu bioplastičnih proizvoda, možemo istovremeno rešiti tri problema jednim pristupom," izjavila je Susie Dai.
Alge iz studije se već uzgajaju u velikom bioreaktoru nazvanom "Shrek", koji se koristi i za preradu industrijskog dimnog gasa — što pokazuje moguću sinergiju sa postojećim industrijskim procesima.
Ograničenja i dalje korake
Istraživanje je još u ranim fazama. Pre nego što se tehnologija primeni u širokoj upotrebi, potrebno je proceniti bezbednost i ekološke rizike (npr. kontrolu genetski modifikovanih organizama u prirodi), efikasnost pri stvarnim koncentracijama mikroplastike u različitim tokovima otpadnih voda, troškove skaliranja i postupke za sigurno recikliranje prikupljene plastike.
Širi kontekst
Metoda sa limonenom nije jedino istraživano rešenje: nacionalni timovi ispituju i prirodne polisaharide iz biljaka (orka, piskavica) i ekstrakte semenki moringe koji su pokazali visoku efikasnost u uklanjanju mikroplastike iz vode. Kombinovanje više pristupa može ubrzati stvaranje praktičnih rešenja.
Zaključak: Ovaj pristup je obećavajući jer povezuje bioremedijaciju i kružnu ekonomiju, ali zahteva dodatne evaluacije bezbednosti, efektivnosti i skalabilnosti pre šire primene u sistemima za prečišćavanje otpadnih voda.
Pomozite nam da budemo bolji.
